Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.
Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.
E lumnjakoo djive tari romanji chib
I romani chib sperol ando indo-arinsko grupa taro chibija.
O Roma kola vaceren akale chibija ocinen la “Roimanji chib”.
I romanji chib but dugo vacerdja pe samo usmeno,bizo nisave zapisime forme.Prvo zapisime forma sar teksto ikljilji 1542 godine.
I romanji azbuka isila trijandu evta slovoja, I ovto padezija. O slovoja ista sar andi gadzikanji azbuka, samo so amende dodol pe slovo H.
Ando dujmilje taj desupancto bers ando Pariz ustanovinde “E svetosoro djive tari romanji chib”, kova pocindja te obelezinol pe ando pancto novembar.
Andi amari drzava o Roma isilen razlicita dijalektija.
· Gurbetsko
· Arlijsko
· Tamarsko
Alcese so I romanji chib nanaj standarduzivime, saj te vacerol pe kaj ugrozime.
E Rome nisi lendjiri gramatika, la napisindja o Rajko Djuric.
Amare terna manusa borinen pe zaki romanji chib te saj te koristinol pe slobodno ando skole, alchese amare chavoren andi osnovno skola isi prilika te sikljoven romane I te sikljon vise tar poro narodo I tar piri tradicija.
But znacinol te vacerol pe I romanji chib, I medjuusobno ando narodo I maskaro cherutne.But baro uspeh e Romendje ka ovol ako I chib dobinol standardizacija.
O Roma ne treba te oven samo jek podatko, akava amaro djive kova obelezavinol pe treba stvarno te postuvinol pe I svako djive treba te neguvina amari chib I amari kultura.
Svetski dan romskog jezika
Romski jezik (rom. romani chib), spada u indo-arijansku grupu jezika. . Govornici romskog jezika obicno jezik nazivaju romani chib (romski jezik). Naziv je nastao od romske reci rom, sto znaci covek.
Romski jezik je tokom veceg dela svoje istorije bio potpuno usmeni jezik, bez pisane forme u uobicajnoj upotrebi. Prvi primer pisanih formi na romsom jeziku datira iz 1542. godine ,tek u dvadesetom veku nastaje narodno pisanje. Romska azbuka ima 37 slova, I 8 padeza, osmi padez je ablativ. Sva slova su ista kao i u srpskom pismu, samo su neki glasovi udvojeni, jer se uz neka slova dodaje jos i slovo h.
2015. godine, po prvi put u Parizu od strane UNESCA ustanovljen je Svetski dan romskog jezika, koji se obelezava 5-og novembra.
U Srbiji I svetu romski narod govori razlicitim dijalektima. Najcesce to zavisi od sredine u kojoj se nalaze, najcesci dijalekti su :
1. Gurbetski
2. Arlijski
3. Tamarski
Zbog cinjenice da je romski jezik nestandardizovan I dijalekticki razlicit, moze se reci da je romski jezik na neki nacin ugrozen.
Romski jezik, medjutim ima standardizovanu gramatiku.
Oktobra 2005. godine, objavljena je gramatika romskog jezika, koju je objavio lingvista Rajko Djuric, pod naslovom “Gramatika e romane chibaki”, sto se prevodi kao “Gramatika romskog jezika’’.
Kada govorimo o obelezavanju Svetskog dana romskog jezika u Srbiji, prvenstveno je stavljen akcenat na ocuvanju nacionalnog identiteta Roma I romskog jezika.
Ono sto mozemo da zakljucimo, jeste da se mladi aktivisti danas bore za slobodnu upotrebu romskog jezika.(izobrni predmet u osovnim skolama ,fakultetima). Romski jezik se u osnovnim skolama u Srbiji uci kao izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Na terirotiji Vojvodine uci se od 1998. godine, a u celoj Srbiji od 2015 godine. Gramatiku romskog jezika, knjizevnost i istoriju predaju oni koji taj jezik govore. Romski jezik, kao jedan od kljucnih elemenata romskog kulturnog identiteta svakako treba negovati kako u obrazovnom sistemu tako i u porodici. Dok se ne standardizuje, treba vise podsticati i knjizevno stvaralastvo na romskom jeziku, bez obzira na dijalekt. Kada romski jezik bude standardizovan bice to veliki napredak za sve Rome.
Zajedno tezimo ka tome da Romi kao narod, ne budu samo statisticki podatak tj.broj. Obelezavanje 5-og novembra treba biti od jednakog znacaja kao I svaki drugi dan, koga treba ceniti, cuvati I negovati jezik I kulturno nasledje svih Roma svet
Comments