Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.
Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.
Romska kultura kroz muziku
Romi su od davnina poznati kao ljudi sa velikom dušom, te tako jedan od najboljih načina za prenošenje ovako enormnih emocija bio je kroz muziku. U svetu su poznati kao veliki zabavljači, bilo to kroz ples, igru ili pevanje, romska muzika je svakako nešto što nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Šta je muzika za Rome? Kako o ovom narodu ne postoje pisana predanja, ono što je svakako ostalo jeste usmeno, tj. Muzika koja se prenosi sa kolena na koleno. Doći ćemo do zaključka da je muzika za Rome zapravo sve. Tačnije način na koji oni vekovima žive I prenose običaje svognaroda I svoju kulturu. Kao što već znamo, još u davnoj prošlosti, Romi su bili nomadi I tako lutajući zabavljali su ljude I bili su popularni kao lutajući zabavljači. Između ostalog, zbog toga se veruje da je ovo jedan od najstarijih načina na koji su Romi zarađivali, te tako muzika jeste jedan od zanata ovog naroda.
Svakako, poznato je da romska muzika leči dušu. Kako god da se osećate, bilo da ste srećni ili da patite, ćup na kraju duge pokazaće se u vidu pesme. Instrument koji je vezan za Rome jeste violina. Naravno, ne smemo izostaviti I druge instrumente, kao I mnoge plesove. Takođe, jako je interesantna činjenica jeste da u mnogim knjigama gde se pojavljuje figura Romkinje, ona je prikazana tako da zavodi svojim plesom, doksu muškarci Romi predstavljeni kao svirači u kafani. Kod nas u zemlji Romi su poznati kao trubači, imamo I tamburaše u Vojvodini, a zastupljeni su I kroz flamenco ples u Španiji, čangija u Turskoj I Bugarskoj. A kako su se naseljavali u različitim zemljama tako su se asimilovali tj. Poprimili uticaj drugih naroda, zbog toga se romski muzičari razlikuju od zemlje do zemlje.
Rekla bih da su u Srbij, verovatno I šire, jedni od najpoznatijih zabavljača jesu Romi, te tako dugujemo naše najdublje hvala Vidi Pavlović, Šabanu Bajramoviću, Davorku Daši Bosnić, Snežani Jovanović Šikici, muzičkoj grupi Kal, Zlati Petrović, Dzeju Ramadanovskom, Esmi Redzepovoj, Usniji Redzepovoj, Muharemu Serbezovskom, Šabanu Šauliću i mnogim drugima. Upravo je muzika oblast gde su Romi najviše doprineli I oplemenili tu sferu interesovanja. Osim značajnih muzičara, postoje I značajne romske pesme poput Ederlezi I Đelem đelem, koje su mnogo puta prevođene I izvođene na različitim načinima od strane različitih izvođača.
U svetu je poznata rečenica “Romi su emocija I muzika”. Upravo ova rečenica jeste motiv za pokretačku snagu mnogih osećanja I emocija kojima dugujemo na motivisanju mnogih da se bore protiv predrasuda I diskriminacije. Takođe, to je doprinelo postojanju velikog osecaja prema kreativnosti, osećaju za nečim lepim I plemenitim. Veliki broj romskih izvođača poznato je po svom humanitarnom radu. Jedna od najpoznatijih na našim prostorima bila je Esma Redzepova koja je svojim šarmom, lepotom i načinom izvođenja romske muzike osvojila čitavu Evropu.
Odrasla je u velikom siromaštvu i upravo zbog toga se borila da što više doprinese krugu humanitarnog rada. Esma Redžepova je usvojila i školovala 48-moro dece. Za svoj humanitarni rad dobijala je mnogobrojne nagrade i priznanja.
Poznati režiser Emir Kusturica izjavio je kako su Romi narod koji ima tako jaku imaginaciju da se od nje vrlo često može i živeti. A upravo ta vitalnost, snalaženje za preživljavanjem, prihvatanje života onakvog kakav jeste, življenje od danas do sutra, hedonizam i veselje jestenačin na koji većina gleda Rome. Odatle dolazi i neprestana igra privlačnosti i odbojnosti koju prema Romima ljudi osećaju u životu i umetnosti.
Comments