Naredni tekst je nastao u okviru projekta ''Dijalog sa tobom i sa samim sobom" koji sprovodi Romski Medijski Servis uz porsku Ministarstva kulture i informisanja.
Kod neromskog stanovništva mnogi sporovi se rešavaju sudskim putem, međutim u romskoj zajednici postoji romski sud ili „Romani kris“.Rešavaju sporovi iskljucivo između pripadnika romske nacionalnosti. Veruje se da romski sud potiče iz Rumunije i da se kao takav preneo u Banat.Ukoliko dođe do nekog spora saziva se Kris. On se može odrzati u nečijoj kući, restoranu pa čak i na pijaci. Zavađene strane se saslušavaju od strane Krisinaria. Krisinari ili ti sudija su uglavnom uticajni ljudi u romskoj zajednici i ne mogu biti ni u kakvoj rodbinskoj, prijateljskoj vezi kako bi odluka bila što pravednija i objektivnija. Vrlo često su krisinari dve pa i tri osobe.
Banatski romi veruju da je rešavanjem sporova na Romani kris bolji jer tako problemi ostaju u sklopu romske zajednice. Miša Stojkov iz Srpske Crnje, koji je bio jedan od krisinarija na jednom romskom sudu, kaže da je takva funkcija veoma zahteva pogotvu kada su u pitanju porodični ili tradicionalni problemi jer se mora paziti šta će se odlučiti, da bi obe strane bile zadovoljni
Miša Stojkov: Imate takvu situaciju gde stvarno morate da pazite šta ćete da odlučite da jednostavne te strane budu zadovoljne da ne bi došlo do sukoba između tih da ne bi do problema da ne bi došlo do krvoprolića aj tako da nazovem malo oštrije. Znači imate takvu situaciju da onda stvarno morateda donesete jedno kompromisno rešenje, što bi na ciganskom se rekla lashi da napravimo, da napravimo dobro i za jednu i drugu stranu i tada se veća i veća i veća ljudi se dogovaraju kako i to se iznosi i onda uglavnom prihvataju obadve strane i budu oba dve strane zadovoljne
Ukoliko dve strane nisu saglasne odlukama krisinarija na romskom sudu odlazi se u crkvu na božiji sud što je i najveći sud a to je zakletva u crkvi pred Bogom, kaže Miša Stojkov
Miša Stojkov Kada se to desi kada se neko zakune u crkvi na pravdibožijoj onda više i dalje nema znači to je zadnje
Onaj koji je optužen za prevaru ili preljubu kako bi mu ljudi verovali da nije kriv sam traži da idu u crkvi da se zakune pred Bogom da nije kriv, kaže Mile Stojkov iz Novog Miloševa
Mile Stojkov Jer ti ideš u crkvu da se zakuneš da da Bog da mi se desi ovo i ovo da nije tačno to zbog čega me vi tužite, e to se završi i nema više za šta da ga optužuješ, a sa druge strane na Bogu je sve
Romski sud se saziva kada dođe doi preljube između supružnika, svađe između članova porodice, a najčešće se sazivaju kada dođe do prevare između ortaka u trgovini. Pre 17 godina kada su Romi švercovali robu iz Turske oduzet je pun autobus robe u vrednosti od 100.000 nemačkim maraka od strane kikindske policije. Oštećeni su nakon nekoliko meseci saznali da ih je prijavio jedan kikindski Rom i odlučili su da sazovu Kris. Optuženi je odmah tražio da se zakune u crkvi pred Bogom pa su otišli na božiji sud ili solah gde se optuženi Rom zakleo u crkvi da nije kriv. Međutim nakon 17 godine od kako je odluka doneta oštećeni su dobili neke nove informacije koje su ih dovele do sumnja da su ipak bili upravu pre 17 godina. Kaže Mile Stojkov jedan od oštećenih iz Novog Miloševa
Stojkov Mile kada je došao sad na kris ne vredi mu više da se zaklinje kada mu se ne veruje i doneta je odluka da mora da vrati pola pare koliko su koštali ti autobusi. Romi iz Jaše Tomić, iz kikinde su odlucili da je on kriv
Na romani kris često dolaze ljudi koji nemaju mnogo koristi ali dolaze tu sa željom da čuju i saznaju odluku koja je doneta. Na ovom romskom sudu koji je opet održan nakon 17 godina bilo je više od 50 ljudi od kojih je polovina došla samo da čuju raspravu i odluku.Oni nisu odlučivali ali su imali mogućnost da učestvuju u raspravi, kaže Stojkov.
Stojkov Mile Možeš ti njemu da upadneš u reč do god on ne priča pravedno, svako ima reč da kaže nešto, kako ko razume tako kaže nešto
Iako se na Romani Kris pojavljuje veliki broj Roma, na romskim sudovima je sramota da se romkinje pojavljuju na romskim sudovima. Šezdestogodišnja Barbara Stojkov iz Novog Miloševa kaže da ona za svog života nikad nije bila niti je čula da je neko od romkinja prisustvovao nekom romskom sudu zato što je to sramota pa čak i kada je romkinja optužena.
Barbara Stojkov Ne idu romkinje na romski sud zato što one ne mogu da idu samo mogu njihovi muževi sramota je da idu žene, njihovi muževi suvažniji,a žene ne mogu da idu. I da je optužena onda prisustvuje njen muž.
Odluka krisinarija na romskom sudom je uvek poštovana i nije se dešavalo da Romi nakon toga budu nezadovoljni i odu na redovan sud, odluka krisinarija se uvek mora ispoštovati kaže Mile Stojkov
Mile Stojkov Ako ima kuću ili nešto, kada je on već kriv, kaže ljudi ne mogu da vratim pare sad već za 3 ili 5 ili 6 meseci pristajem, kriv sam, znam da sam kriv, platiću svoju sramotu, kada tako kaže većina ljudi
Dešavalo se da doneta odluka ne bude odmah ispoštovana i tu onda nastaje problem, kaže Miša Stojkov
Miša Stojkov Imate i drugu situaciju gde sud donese odluku da jedna strana plati drugoj strani i onda to se ne ispoštuje i onda dolazi do problema onda se ponovo sazivaju novi sudovi i onda se ide iz krajnosti u krajnost a onda se tu gomilaju i kamate, ali opet pokušava se da se izbegnu institucijie kao što su državni sudovi i ide se na romske sudove ili kris kako ih mi zovemo
Romski student na pravnom fakulteta Milan Nikolić kaže da nikad nije prisustvovao romskom sudu zato što u njegovom kraju ne postoji takav običaj među Romima ali da je čuo da se često pojavljuje kod banatskih Roma. Sa prvane tačke gledišta ukoliko neko od Roma se nakon romskog suda obrati regularnom sudu, primenićese zakon, kažeNikolićev
Milan Nikolić Građani mogu da postupaju po običaju, a protivno zakonskoj normi, prihvatajući rizik da im bude izrečena propisana sankcija dok sud mora naravno dosledno primeniti zakon
Pravni običaji postaju običajno pravo samoukoliko su na neki način zakonom izričito ili prećutno priznati. Ukoliko ih i redovni sudovi, sudska praksa ili neki zakon prizna onaj kodeks po čemu se presudjuje u romani krisu, kaže profesor sociologije na pravnom fakultetu Miloš Marjanović
Sociolog To igra ulogu naročito u mirenju stranaka nije poenta sad samo kažnjavati nekog, već je bolje preventivno rešavati sporove u tom smislu, to svakako treba i pozdraviti i prihvatljivo je sa stanovištva pravnog poretka
Sa romskih sudova koji su se održali u banatu ne postoji ni jedan pisani trag u vidu zapisnika, ili odluke potpisane od strane krisinarija. Miša Stojkov smatra da bi trebalo da postoji tako nešto kako se ne bi manipulisalo.
Miša Stojkov Ne vodi se zapisnik, što bi trebalo, trabala bi ta neka odluka da se stavi na papir i da svi ovi koji su u toj priči potpišu to da biza kasnije čovek koji je možda , kao što imamo ovaj slučaj pre 17 godina znači da on ima danas crno na belo evo ja sam završio tu priču više nemate šta samnom
Romi imaju paralelnu formu življenja u poređenju sa većinskim narodom, drugačije običaje i tradiciju. Svoje međusobne probleme rešavaju unutar zajednice, dogovorom.
Comments