U nastavku sledi intrervju sa Dragoslavom Jovanovićem, korisnikom socijalnog stana na Novom Beogradu iz ulice Mileve Marić Anštajn o poteškoćama sa kojim se sretao u procesu dobijanja socijalnog stana kao i o benefitima socijalnih stanova.
-Koliko godina imate i čime se bavite
-Imam 50 godina i bavim se elektronikom i radom u medijima više od 20 godina
-Vi koristite socijalni stan dobijen od grada Beograd
-Upravo tako,mogućnost korišćenja socijalnog stana ostvario sam na konkursu raspisanog od strane grada Beograd pre više od 10 godina.
-Da li su postojali neki posebni uslovi za prijavu na konkurs
-Kada je grad Beograd raspisao konkurs odnosno gradski sekretarijat za socijlani rad
Postojali su jako precizni uslovi koji su išli uz konkursnu dokumentaciju koju ste morali
Predati u određenom roku.
-Koje ste mesto zauzeli na rang listi
-Na osnovu broja bodova i konkursne dokumentacije bio sam međe prvih 20
-Šta je za vas značio taj trenutak kada ste videli rezultate konkursa objavljenje u dnevnim novinama.
-taj trenutak nikad neću zaboraviti posle dva neuspešna pokušaja na konkursima konačno mi se desilo nešto što če olakšati život kako meni tako i mojo porodici.
-Na koji način je grad Beograd pomogao vašoj porodici dodelom socijlnog stana na korišćenje
-Imam dete invalida koji još uvek nema dijagnozu i borba moje porodice emotivna i materijalna traje odmeseca drugog života.Olakšana nam je borba za njegovo zdarvlje i obezbeđeni su bolji uslovi za život i njegovo obrazovanje.
-Vaš prvi utisak prilikom useljenja u socijalni stan.
-Taj dan ću pamtiti ceo svoj život.Nova zgrada prelepa zgrada u naselju Mileva Marić Anštajn.Gomila ljudi ,invalidi,Romi,predstavnici uprave grada Beograda sve mi je ličilo na jedan pozitivan haos,na licima svih tih porodica videlo se ushićenje..
-Vaš odnos sa komšijama
Sve su to predivni ljudi,nigde se nisam osećao tako prijatno svi su bili spremni da priteknu u pomoć.Odnos dece prema mom detetu je bio potpuno zaštitnički posebno romske dece širokog srca ,iako su ta deca sve vreme pravila nestašluke i probleme ja sam razvio poseban odnos sa njima,uspeo sam da pozitivno utičem na pojedine segmente njihovog života.
-Iz važeg ugla kako su se Romi snašli u novonastalim okolnostima i šta je za njih značilo socijalno stanovanje.
-Imajući u vidu da sam ja prvi predsednik kućnog saveta imao sam priliku da upoznam sve porodice u mom ulazu i većinu u susednim ulazima.
Mogu da kažem da svi oni dobri ljudi sa svim svojim problemima,manama i dobrim stranama.
Tačno se videla razlika da su neke porodice došle i nehigijenskih neformanih naselja.
Oni jednostavno nisu bili pripremljeni na novonastalu situaciju na nove dobre uslove života.
Deca puna duha nisu mogla da budu zatvorena u stanovima i poštuju kućni red to je bilo neprirodno za njih nastaju silni problemi prosto što to nije u skladu sa mentalitetom jer oni žele da se druže međusobno ,deca da se igraju,,i to sve tako odudara od standarda tako da Romi izgledaju jako loše, oni samo pokušavaju nekako da se uklope na svoj način.
-Sa materijalne strane koja je prednost socijalnog stanovanja
-Sa te strane poreduslova stanovanja je najveća prednost . Za mene lično posle podstanarskog staža ovo mi je mnogo značilo jer sa mojim izvorom prihoda(supruga neradi jermora da bude sa detetom invalidom)teško bi mi pao podstanarski život.
-Kako su se vaše komšije Romi snalazili i da li su uspevali da plaćaju račune
sekundarne sirovine i preprodajom na buvljoj pijaci polovne robe,njihov materijalni staus je bio još teži..jer na samom početku je to bilo zabranjeno od strane predstavnikakancelarije gradskog sekretarijata za socijalni rad.Pri tom zbog niskog nivoa obrazovanja nije bilo moguće da nađu posao na tržištu rada i tada nastaju problemi jer za razliku od drugih porodica čiji su članovi porodice imali zaposlenje i izvor prihoda Romi sakupljači au bili u problemu koji traju do današnjeg dana...
-Šta možete da kažete kao zaključak šta donosi socijalno stanovanje za porodice u teškoj materijalnoj situaciji i sa bolesnim članovima porodice
-Donosi mir i podršku jer je mnogo teško biti sam u borbi za zdravlje člana porodice.
-Po vašem mišljenju da li je to za Rome dobra prilika da izađu iz začaranog kruga siromaštva.
-Sa materijalne i kulturološkestrane jeste,međutim to ne dovodi do socijalne i kulturne emancipacije romskih porodica iz nehigijenskih naselja u društvo..Dešava se baš suprotno jer oni živeći u skladusvojim navikama i mentalitetom daju pogrešnu sliku o sebi i na taj način postaju zbog tog nerazumevanja okoline još više izolovani i njihovi kvaliteti u toj situaciji ne dolaze do izražaja i pogrešno se tumače-
-Kako bi to trebalo rešiti
-Nemam odgovor na to,,mislim da treba napraviti ponovne konsultacije sa stručnim licim iz oblasti socijalne zaštite,zdravstava .kultutre,romima inelektualcima i naći novo uspešnije rešenje za integraciju romskih porodica i njihovo prilagođenje socijalnom stanovanju.
Socijalno bešipe
Ando lundžaripe džal o svato e rajesa Dragoslav Jovanović savo trajil ando socijalno stano po Novi Beograd adne ulica Mileva Marić Ajnštajn andar e pharimata savenca maladol thaj proceso sar šaj lelpe o socijalno bešipe sar vi saje lačimata anel o socijalno bešipe.
-Kozom brš si tumen thaj so bućaren?
Si man 50 brš thaj bućarav e elektornikasa thaj medijenca majbut katar e 20 brš
-Vi koristitesocijalnistandobijenodgrada Beograd
Gajda si, kava šaipe therdem priko konkurso savo ramosarda o foro Beogrado anglal 10 brš
Dal sas nesave jekhutne manlimata te šaj prijavintumen pe kava konkurso?
Kana o foro Beogrado ramosarda o konkurso majanglal o sekretarijato palo socijalno bućaripe rodenaspe vorta činadimata save mangenaspe paše konkursne patrina saje trubusarde te denpe ande činadi vrjama.
Savo than line pe činadimaski patrin?
Priko e bodurja thaj konkurne patrina simas maškar e anglune 20.
Sar haćardonas kana dikhle e rezultaturja katar o konkurso savo sas inkaldino ande štampa?
Kodova đes či boistrava, pale dešuduj bireslimaske konkursurja po agor areslo loćipe thaj bah sar pala mande gajda vi pale mungrri familija.
Sar o foro Beogrado ažutisarda tumare familija kana dijatume socijalno ćher te trajin?
Si man nasvalo čavorro savešće inker naj arakhlo sostar si nasvalo thaj mungre familija marelpe sar emotivno gajd avi materijalno katar lesko dujto bijando čhon. Loćardilo amaro maripe pala lesko sastipe thaj dije amen šaipe palo majlačo trajo thaj lesko sićope.
Sar haćardonas kana anglune dine ando socijalno ćher.
Godova đes davama gođi sasto trajo. Nevi zgrada but šukar zgrada ande Mileva Marić Ajnštajn. But manuša, pekline thaj oine manuš, Rrom, manuša andar o foro Beogrado sa khetane si mange pozitivno hamimata , po muj katar sa godola familije dićolaspe o asape.
Sar bešen avere manušenca saje khate trajin?
Sa si godola but lače manuša, khanikaj či haćardile gajda mišto savorra kamen te ažutin. Aver čavorra len sama mungrre čavorres majanglal e rromane čavorra saven si barro ilo, vi kaj godola čavorra sas nestašne manca si von averčande, areslem te ćerav lenge vareso pozitivno ande lengo trajo.
Sar tu men dikhen sar e Rrom arakhadile ande kava nevo trujalipe thaj so sip ala lende socijalno bešipe?
Kana lelpe sama kaj me sim šerutno ande kaja zgrada sas man šaipe te pindžardivav savorenca ande zgrada sar vi kolenca saje trajin ande pašune zgrade.
Šaj te mothav kaj von sis a lače manuša pire pharimatenca, bilačimatenca thaj lačimatenca.
Vorta dićelaspe kaj nesave familije avile andar e bivuže thaj biformalne carre.
Von nas lačarde palo nevo trujalipe po nevo majlačo trajo.
Čavorra saje nas sikade te aven phandade ande stanurja thaj te araćen o ćheresko rrndo kodoja nas normalno pala lende. Sas pharimata saje nas pangle e mentalitetosa numa von kamen te džan kaj amala, e čavorra te ćelenpenđe, thaj kodoja si variso so naj standardo thaj andar godova e Rrom najmišto dikhline, von kamen te trajin avrenca numa sar len faj.
Paj materijalno rig so si majlače kao socijalno bešipe?
Paj godoja rig paše e trajosko mištipe majlače pala mande si godoja kaj me poćinavas o stano thaj kaja andamange loćipe kaj naj man barri poćin (rromnji či ćerel kaj musaj te bešel e nasvale čavorresa) phares si mange te poćinav o stano.
Sar tumare komšije Rrom trajinas, sas le te poćinen e računurja?
Bićinenas sastri, polovne drze po pijaco, lengo lovengo status sas majpharo kaj majanglal kodoja či denas e manuša andar o forosko sekretarijato palo o socijalno bućaripe. Paša godova kaj nas len agorime o sićope naštinas te araćen bući po bućarimasko tržište thaj teljarda barro pharipe pala lenda kaj aver familije sas len nesavo bućaripe thaj ćerenas e love e Rrom saje ćidenas o sastri thaj bićinenas drze po pijaco arakhadile ando pharipe savo lundžardilo dži ađes
Po agor so šaj mothon, so anel o socijalno bešipe pala e familije saje si ando materijalno pharipe thaj nasvale dženenca ande familija.?
Anel mištipe thaj lačipe kaj but sip hares te o manuš avel korrkoro ando maripe palo sastipe pala familija
So gindin dal si kodoja mišto te e Rrom inklen andar o čorrpe?
Paj materijalno thaj kulturološko rig si numa kodoja či anel džikaj socijalno thaj kulturaći emancipacija e rromane familijenge andar e carre maškar o them. Butivar si averčande ke von trajin piro trajo thaj ande pire gindurja thaj sikaven averčandi pilta andar peste thaj andar godova naj haćarde katar aver manuša majbut izolujime thaj lenge kvaliteturja aven bidikhline thaj bilače haćardine.
Sar godoja šaj nakhavelpe?
Godoja naštik te mothav , gindiv kaj pale trubul te delpe svato e džangle manušđenca andar o kotor socijalno arakhdipe, sastipe, kultura, rromane intelektualcenca thaj te arakhadol nevo thaj majlačo resipe pale e integracija e romane familijengi thaj lengo than ando socijalno bešipe.
Comments