Proslave kod Roma

O Roma isi len poreklo anadari Indija. Celo zivo gubinde alcese soj kale I so razlikuvinen pe taro gadze.

Ko Roma I dalje achilo o purano adeci, o najpurano murs andi porodica najglavno. Sarore le sunen I lesiri rec uvek poslednjo. Nekad ulo pravilo o chave te zeninen pe rano, akanaj afka bas retko. O purine vacerenine kaj o chaja zeninenine pe rano alchese so moralo te oven nevina.. Postojine I ugovorime brakoja, kate o roditelja taro chavore dogovorinde pe kaj o chave ka len pe jos dok ona ule cikna.

O Roma sar narodo but vesela, pa asalka I lendjere slave.

O Roma slavinen duj najbare lendjere slave Djurdjevdan I Vasilica.

O djurdjevdan slavinol pe maja, slavinol pe 3 djive. Zako djurdjevdan cinol pe bakro, o chave dzan te ceren venci kola chiven pe e bakrese ko sero, anen vrba tari livada te ukrasinen o cher. O bakro chere anol pe dzivdo zbogo chavore, cinol pe parno bakro. O bakro chinol pe prekali rat. I prvo kapka taro rat machen e chaven te bi ovenine saste afkha bers. I dzigerica taro bakro delinol pe te ovol angal sarorendjere mule. Ko akava chive o chavore urjen pe sa ando nevo.

I Vasilica isto but baro prazniko e romendje. Oj slavinol pe 14 januara.

Chinol pe zivina, obicno khanji ili basno. O domacino dzal te corol jek granka taro nesavo rodno kas kova andi javin chivol pe dziko kolaci, I upal leste chiven pe pare.Svasta spreminol pe I gudlo I londo.o domacice ceren sutlo kupus, pheren piperija, spreminol pe I khanji.

Romi su kroz vekove bili narod koji je bio diskriminisan, gubili zbog boje koze, ali su se sa naporom borili protiv svih prepreka u cilju ocuvanja kulture I tradicije.Romski narod se borio u mnogo ratova za mnoge druge narode, ali pod romskom zastavom nikada nije vodjen ni jedan rat.

Kada govorimo o romskim porodicama, kod vecine romskih porodica zadrzao se patrijarhat,sto znaci da je najstarija muska osoba u porodici I dalje glava porodice. Romske porodice su viseclane, vecina romskih porodica ima od 2-5 deteta. Nekada su se Romi udavali I zenili jako mladi, sada to bas nije cest slucaj. Po recima nekih starijih predaka, devojka bi ranoo stupila u brak kako bi mogla ispostovati cin nevinosti.Nevinoj devojci mladozenjin otac I majka pravili bi svadbu koja bi trajala najmanje po 3 dana. U nekim krajevima Srbije, postojao je obicaj kupovanja mlade. To su uglavnom bili ugovoreni brakovi, gde su se roditelji dece jos dok su deca bila manja dogovorili oko njjihovog braka, pa je zbog toga devojcica morala da se cuva kako bi roditeljima osvetlila obraz.

Romi su kao narod veoma veseli, pored sopstvene romske muzike imaju uticaj u evoluciji flamenco muzike. Zbog dugih putovanja, romska muzika je poprimila razne uticaje, pocevsi sa indijskim, a zatim i sa grckim, arapskim, iranskim, turskim, ceskim, slovenskim, rumunskim, nemackim, francuskim i spanskim elementima. Instrumentalna pratnja varira od regije u kojoj romska zajednica zivi. Snazna je prisutnost romske muzike vidljiva u Istocnoj Evropi, posebno u Madjarskoj, Rumuniji i Spaniji. Jedan od velikana romske muzike na nasim prostorima bio je Saban Bajramovic.

Kada govorimo o Romima kao narodu, vecina romske populacije izjasnjava se kao narod pravoslavne vere, ali postoje I muslimani. Praznici koji se slave I obelezavaju kod Roma su Djurdjevdan,Vasilica I u nekim delovima Srbije Bibija.

Djurdjevdan je praznik koji se obelezava 6-og maja. To je prolecni praznik koji traje 3 dana i oznacava pocetak leta i navodno donosi srecu i blagostanje. U svim slavljima cvece, sveze

ubrane grancice i ,,sveta vodica’’ predstavljaju simbole zivota i proleca..5-og maja u oci praznika mladi odlaze na livadu I prave vencice koji se stavljaju oko vrata. Jos tada pocinje slavlje, mladi se sa uranka vracaju radosti I u glavnom u pratnji akusticne muzike. Kapija svake kuce okicena je vrbovim grancicama,od kojih se prave I vencici.

Za ovaj praznik gotovo svaka romska kuca cak I ona koja vazi za najsiromasniju ima jagnje koje se zakolje u oci Djurdjevdana. Uglavnom se kupuje belo jagnje, veruje se da crno donosi nesrecu. Sto je jagnje vece I deblje ugledniji je domacin. Jagnje se u kuci donosi zivo, predstavlja radost za decu I ukucane. U nasem kraju od davnina je ostao obicaj da se za Djurdjevdan deci kupuje nova odeca kako bi se u toj novoj odeci slikali I ostavili sebi uspomenu sa slave.Kada se zakolje jagnje prvom kaplju krvi obelezavaju se deca po sredini cela, kako bi po nekom verovanju cele te godine bili zdravi I srecni.Srna dzigerica se obari, I odmah rano ujutru I deli za mrtve.

U Pirotu vazi pravilo da Djurdjevdan traje sve dok traje jagnje.Djurdjevdan je sam po sebi jedan on najveselijih romskih slava, ljudi ovu slavu proslavljaju u veselju.

Vasilicu, svoj najveci praznik, Romi objasnjavaju na razlicite nacine, a u njenom proslavljanju uocljivi su kompleksni slojevi brojnih kultura.Vasilica se proslavlja od 14-og do 16-og januara., ova slava poznata je kao romska Nova godina Svako domacinstvo kupuje gusku. Ili curku. Obicaj je da se za ovaj praznik zakolje zivina.

Proslavlja se 3 dana. Vasilicu bas kao I Djurdjevdan obelezavaju i Romi mulsimanske veroispovesti, sto dokazuju pisani tragovi iz doba Turaka, kada su Romi primili islam. Praznik je u znak zahvalnosti guski koja je prevela Rome preko vode u vreme najezde osvajaca

.Za ovu slavu umesi se kolac I uz kolac stoji slavska sveca, kao I grancica rodnog drveta koju domacin ubere, u oci 14-og januara, u nekoj bogatoj kuci kako bi godina bila bericetna. Ova grancica stoji na stolu preko slavskog kolaca, na kojoj domacin prvog jutra slave ostavlja novac.

Ovo je jedan od najradosnijih romskih praznika, svi su okupirani spremanjem slave, narocito domacice. Ova slavska trpeza je veoma bogata, na stolu ima raznih djakonija. Ono sto je karakteristicno za Pirot I okolinu jeste podvarak koji se sprema od kiselog kupusa u koji se dodaje meso od zivine.

Generalno su Romi kao narod jako veseli, pa su takva I romska slavlja. Uvek se svaka slava zavrsi akusticnom muzikom,muzicara koji idu od kuce na kucu.