Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

Reproduktivno zdravlje- Romska zajednica

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije reproduktivno zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim područjima vezanim uz reproduktivni sastav i njegovo funkcionisanje, u svim fazama života.

Reproduktivno zdravlje podrazumeva da su ljudi u mogućnosti da imaju zadovoljavajući i siguran polni život i sposobnost da imaju potomstvo, kao i slobodu da odluče da li će ga imati, kada i koliko često. Što znači da muškaraci i žene imaju pravo da budu informisani, te da imaju pristup sigurnim, učinkovitim, dostupnim i prihvatljivim metodama regulacije plodnosti po svom izboru, kao i pravo na pristup odgovarajućim službama zdravstvene zaštite, koje će omogućiti ženama da imaju sigurnu trudnoću i porod, a parovima najbolje šanse za zdravo dete.

Naravno, reproduktivno zdravlje odnosi se i na bolesti, poremećaje i stanja koja utiču na funkcionisanje muškog i ženskog reproduktivnog sastava u svim fazama života. Poremećaji reprodukcije uključuju urođene mane, razvojne poremećaje, nisku porođajnu težinu, prevremeni porod, smanjene plodnosti, impotenciju, poremećaje menstrualnog ciklusa i dr.

Inače, problemi reproduktivnog zdravlja ostaju vodeći uzrok bolesti i smrti kod žena fertilne dobi širom sveta. Siromašne žene, posebno one koje žive u zemljama u razvoju, izložene su nesrazmernom velikom riziku od neželjenih trudnoća, maternalne smrtnosti, spolno prenosivih bolesti uključujući i AIDS, polnog nasilja i prisile, te drugih problema povezanih s reproduktivnim sastavom i seksualnim ponašanjem.

Prema Popisu stanovništva 2011. godine, Romi i Romkinje čine oko 2,1% stanovništva u Srbiji (49% žene) i prepoznati su kao jedna od najugroženijih grupa po stepenu društvene isključenosti i stope siromaštva. Opšti demografski podaci ukazuju na to da su Romi mlado stanovništvo (više od 50% Roma i Romkinja je mlađe od 25 godina), ali i na to da je smrtnost kod ove populacije viša nego kod ostalih etničkih grupa − prosečno trajanje života je 12 godina kraće u poređenju sa prosekom u Republici Srbiji .

Procene zdravstvenog stanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji su nedovoljne i ne rade se na osnovu sistematizovanih i planski prikupljenih podataka. Istraživanjima je potvrđena uzročno-posledična veza između kvaliteta života i zdravlja Roma i Romkinja jer oni, u odnosu na ostale stanovnike Republike Srbije, žive u znatno lošijim uslovima stanovanja. Zdravlje Roma/kinja se generalno poboljšava, od onoga što može da se zaključi prema neredovnim i oskudnim podacima, s obzirom na to što se podaci u zdravstvu ne prikupljaju sa mogućnošću rasčlanjivanja po etničkoj pripadnosti. Ovo je rezultat rada zdravstvenih medijatorki, kojima radni status još uvek nije rešen na zadovoljavajućem nivou.

Pravo na zdravlje, prema međunarodnim standardima ljudskih prava, nije ograničeno samo na pravo na zdravstvenu zaštitu. Ovo pravo obuhvata i sve one socioekonomske faktore koji su neophodni da bi se mogao voditi zdrav život. U međunarodnom pravu ovi faktori se smatraju socioekonomskim determinantama zdravlja i čine ih ishrana, stanovanje, pijaća voda, adekvatni sanitarni uslovi, bezbedni i zdravi uslovi rada, kao i zdrava životna sredina. Stoga se, da bi se radilo na unapređenju zdravlja Roma i Romkinja, mora raditi i na unapređenju socioekonomskih determinanti.

Većina, odnosno 93% pripadnika romske nacionalnosti je zdravstveno osigurano, što je za 4 procentna poena manje nego kod populacije druge nacionalnosti. Međutim, izveštaj Zaštitnika građana ukazuje da čak 18% Roma/kinja nema zdravstvene knjižice.

Što se tiče reproduktivnog zdravlja, fertilitet kod Romkinja iznosi 3,5%, dok kod opšte populacije je 1,6%. Stopa rađanja u populaciji adolescentkinja uzrasta od 15 do 19 je 163 na 1000 kod Romkinja, gde se beleži porast, a 12 u opštoj populaciji, gde se beleži pad. Oko 62% žena u opštoj populaciji koristi kontracepciju, što je kod Romkinja slično sa 60%. Međutim, procenat žena uzrasta od 15 do 49 godina koje su imale indukovani abortus u opštoj populaciji je 11%, dok je kod Romkinja 28%. Skoro sve žene, kako iz opšte tako i iz romske populacije se porađaju u zdravstvenim institucijama.

Najznačajniji rezultati u oblasti zdravstva su postignuti zahvaljujući programu zdravstvenih medijatorki. Prema Izveštaju o operativnim zaključcima iz 2021. godine u 70 opština deluju zdravstvene medijatorke u direktnom kontaktu sa romskom zajednicom, pružajući pomoć u pristupu zdravstvenim, ali i drugim javnim uslugama i informacije o zdravstvenoj prevenciji. Nepovoljni životni uslovi u romskim zajednicama su faktor pogoršavanja zdravstvenog stanja. Socioekonomski faktori zdravlja čine ishrana, stanovanje, pijaća voda, adekvatni sanitarni uslovi, bezbedni i zdravi uslovi rada, kao i zdrava životna sredina. U ovom smislu oblast zdravstva je tesno povezana sa drugim oblastima.

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

Uticaj drustvenih mreza na mlade

Mnogi sociolozi i psiholozi često govore o tome da je danas teško biti mlad. Mladi su okupirani raznim sadržajima i sve češće im je teško da izabru u šta da veruju ili bolje rečeno, kome da veruju. Pitanja poput: Šta je ispravno i realno, šta je zapravo stvarno, često su u opticaju. Društvene mreže direktno ili indirektno formiraju naše stavove i nameću nam svoj ideal lepote kao jedini ispravan, bez obzira na broj godina. Veštačke trepavice, veštački nokti, silikoni, napucane usne, punačka tela postala su pravilo i većina mladih nažalost teži ka tome. Pripadnici romske zajednice, uostalom, kao i svi drugi mladi ljudi, imaju iste ili slične probleme, iste ili slične životne postulate.

Mnogi mladi Romi pokušavaju da se uklope u svoju odeću i izgled, a ne da se ističu. Oni imaju tendenciju da neprestano prate ili da se dive određenim pojednicima koji su dominantni da društvenim mrežama, umesto da oni vode glavnu reč i pokušaju da menjaju svoj svet, da ga učine boljim i pogodinijim za sopstveno življenje.

Ponekad se učini kao da traže svoju modernu bajku ili možda bekstvo od stvarnosti, a previše je lako ubediti sebe da su drugi uvek nasmejani i raspoloženi i da nemaju nikakvih problema. A možda imaju i veće i gore od nas samih.

Na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu...svi su savršeno doterani, sa savršenim frizurama, savršeno belim osmehom, u savršenim domovima i redovnim odmorima u dalekim mestima. Da li je ta slika nečijeg tuđeg življenja baš tako šarena i bezbrižna? Sve manji broj mladih postavljaju to pitanje, nego već na prvu loptu konzumiraju te sadržaje kao potpuni aksiom. To postaje svesno ili nesveno i njihova okupacija. Žele da se poistovete sa okolonim, bez trunke rezervisanosti u istinitost objava.

Romi tinejdžeri često misle da svi osim njih, žive zabavnije, ispunjenije i savršenije živote i da su svi mladi u obavezi da slede baš te standarde i vrednosti. Da sve na njima i oko njih mora biti savršeno, gotovo identično. Ne mora! Zato što je u redu biti neraspoložen, tužan i nezadovoljan. U redu je imati kovrdžavu, a ne glatku kosu. U redu je imati belo porcelansko lice i ne previše preplanulu kožu. U redu je imati prirodne usne, a ne botoksirano tretirane vilice. U redu je imati ispucale zube, krive noge i malo veći nos. Iako im takva situacija neće danas, sutra ili za nedelju dana doneti nove pratioce ili lajkove na internetu, to je deo stvarnog života i to je priroda preotiv koje se ne može.

Većina mladih Roma i Romkinja danas nema razvijeno kritičko mišljenje ili veštinu medijske pismenosti, a ono što im drugi serviraju na društvenim mrežama uzimaju kao jedinu istinu, ne dovodeći je u pitanje. Često misle da su drugi pametniji, popularniji ili lepši. To ne izgovaraju naglas, ali sami sa sobom vode ozbiljnu bitku, kako bio sebe prihvatili baš onakve kakvi zapravo jesu.

Baš danas, kada su nam svi sadržaji dostupni, najvažnije je da mladi sve konzumiraju sa rezervom, jer ima mnogo lažnih vesti, skrivenih reklama i neistina. Više nego ikad, važno je znati koga slediti i u šta verovati. Oprez je najbolja preventiva!

Važnije je nego ikad pronaći i sačuvati neke društvene i porodične vrednosti, koje bi po pravilu kod Roma trebalo da su izražajniji nego kod većinskog stanovništva. Međutim, nije baš tako. Porodica je jedan od temelja u kome uvek treba naći snagu i podršku. Porodica i prijatelji treba da budu ono čega se držimo i u šta verujemo, čije ćemo mišljenje saslušati.

Bilo bi dobro kada bi društvene mreže bile samo izvor zabave, ležernog druženja ili hobi. Da druženje postoji u stvarnom životu, a ne da većina tinejdžera sledi pročitano bez izuzetka i da slepo veruju u sve sadržaje, takozvanih influensera. Ako bi klinci malo bolje razmislili o tome, shvatili bi da su društvene mreže danas postale ozbiljan posao za prenošenje određenih poruka i celokupni marketing za mnoge ljude, a mnoge objave su plaćene reklame i partnerstva.

Mnogi „uticajni“ tviteraši ili fesjbukaši su se čak maskirali kako bi delovali ozbiljine, a svima njima je jedino važno da „prodaju“ neku svoju ideju ili poruku. Mladima se ne servira ono što je dobro i kvalitetno, već ono što ima više novca za promociju i reklamiranje. Generalno, ljudi lako poveruju u mnogo toga, samo zato što to preporučuje neko koga prate, a koga možda nikada u životu nisu videli.

Mladi Romi i Romkinje moraju da probude pozitivne promene u sebi i moraju postati hrabriji i smeliji. Ni jedan mlad čovek se ne može deliti na običnog ni neobičnog pojedinca. Svi pre svega moraju biti svoji. Bolje rečeno, savršeno nesavršeni!

O impakto e socijalne drakhinengo pe terne manuša

Buteder sociologura thaj e psihologura butivar phenen kotar goda kaj adive phares si te oves oterno manuš. E terne si phararde ververikane ingardimatenca thaj sa maj phares si lenge te alosaren goda an so paćan, maj feder phendo, kas te paćan. E pučhimata sar kaj si: So si vortano thaj realno, so si čače, butivar vazden pe. E amalikane drakhina direktno vaj indirektno formirin amare gođako inćardipe thaj sar o rol modelo nasul thon anglal amende piro idealo e šukarimasko sar jekhuno vortano, bi samako savi vrsta si o manuš. E artificijelne/bičačune camcale, bičačune vunze, silikonura, phućarde vušta, o maj pherdo/thulo maškar - sa goda ovilo sar i regula savi vastarel e ternen thaj crdel len akaringate.

Buteder terne zumaven te den andre an pire šeja thaj an lende te adaptirin pes, a či te vazden pes upre te bi ovena dikhline. Len naj len i tendencija te biačhavimasko vurmarin vaj te vazden an čaraina nesave džene save si dominantne pe amalikane drakhina, po than te von len klidutni pozicija thaj te zumaven te pharuven piro sundal, te keren les maj mišto than vaš o piro trajo.

Varekana kerel pe lenge sar kaj rodel piro moderno bajka, vaj šaj te ovel kaj našen de katar o čačipe/realiteto. No, but lokhes si te keres korkore pes te paćas sar aver manuša sajek si lošale thaj asande thaj kaj len naj len nisave problemura.

Po Fejsbuko, Tvitero, Instagramo....savore si perfektno uravde, šukar thaj si len lačharde frizure, dudalo asandil, barvale khera thaj sako berš musajikanes džan pe vakanca pe kuč thaj dureder thana. Ama si čačuni gasavi tasvin savi sikavel kanikasko trajo an gasavo koloro, sar kaj e gadala manušen naj len nisavo pharipe ando dživdipe? Sa maj zala e terne phučen pes goda thaj kontra, andar jekhate konzumirin akava ingardipe sar kaj si goda nesavo aksiomo. Gođaverikanes vaj bigođaverikanes, goda pherel lengo ilo. Von mangen te oven jekh e pire pašutne dženenca katar lengo trujalipe thaj naj len cerra kritikano gndipe prekal gasavo šunavipe savo del jekh amalikano drakhin. Von paćan gasave nevimata birezonosko.

E tinejdžera butivar inćaren kaj sa

vore uzal lende, si len maj asavno, maj lošalo trajo savo pherel o manušesko ilo. Maj dur, e terne crden i konkluzija kaj si o mus te savore lendar vurmarin gasave standardura thaj e molipena; te sa pe lende thaj trujal lende musaj te ovel perfektno, vadže zala identikanes. Ama, naj o mus! Naj soske o kotor e dživdimasko si te o manuš ovel bilošalo, varekana phago ando ilo thaj bičhaljardo. Normalno si te si tut bondardo/krecalo bal po than e vortale balako. Lačhe si te si tut naturalikane vušta, a či o botoksirimo muj. Naj bajo te si tut pharle danda, bange punre thaj zala maj baro nakh. Takaj kaj gasavi situacija ni ka anel lenge adive, tahara vaj an avutno kurkoe vurmarutnen vaj neve lajkura po interneto, goda si o kotor e čačune dživdimasko thaj i natura kontra savi našti o manuš te marel pe.

E buteder ternen naj len barjardo kritikano gndipe vaj o džanglipe katar o medijsko drabaripe, agoda so unzarelpe lenge de katar e amalikane drakhina, von len sar jekhuno čačipe, bi gadalesko te thon ando pučhipe o ingardipe e šunavimasko. Butivar von gndin sar aver si maj gođaver, maj popularne thaj maj šukar lendar. Von ni phenen goda e putarde mujasa, ama korkore pesa maren pes te akceptirin korkore pes ageja sar si.

Adive, kana o soro ingardipe si talal o vast e manušesko, maj vastno si te e ternen si len rezerva kana drabaren e medije, soske si but bičačune nevimata, e garadine reklame thaj hohavimata. Maj but no varekana vastno si te džanel pe so o manuš te paćal thaj kas te vurmaril. E samako linipe si maj feder prevencija!

Maj importantno no so sas varekana ando paluno vakto si te arakhel pe thaj te brakhel pe o amalikano molipe. I familija jekh si tar e barra e fundoske savo del i zor thaj o suporto e manušeske. I familija thaj e amala trubun te oven o amaro lengero soste amen inćaras amen thaj an soste paćas, e amare pašutne savengo gndipe amen ašunas.

Ovela bi but mišto kana bi e amalikane drakhina ovena feri jekh felo e asavimasko, e ležerne amalkerimasko, vaj nesavo hobi. Kana bi o amalkeripe ovela ando čačuno dživdipe, a či te buteder maškar e tinejdžera vurmarin so drabarde thaj te bi uzalimasko, e korre jakhenca, paćan sa so dikhlesas thaj sa so phenen e ageja anavde influensera. Te ovela te e ternore thon o naj po šoro, von ka haćaren kaj e amalikane drakhina adive ovile jekh seriozno bući thaj o medijumo perdal savo nakhaven pe e mesažura thaj kerel pe soro marketingo savo mangel te astarel so maj but manuša. E godoleske but maškar e šunavimata save šaj te arakhen pe gote, čačune si e pokhinde reklame thaj o partneripe.

Buteder džene saven si len o „influenco“ sar e tviteraša vaj e fejsbukaša, maskirisarde pes te bi ovena dikhline sar maj seriozne manuša. Lenge savorenge maj importantno si te bikhinen nesavi piri ideja vaj o mesažo. E ternenge ni serviril pegoda so si lačho thaj kvalitetno, či goda so anel maj but love vaš i promocija thaj reklama. Generalno, o them lokhes šaj te ovel kerdino te paćal fieso, feri soske e gadalestar del rekomandacija khonik savo si vurmardo takaj kaj o manuš an piro trajo šaj te ovel kaj nikana ni dikhla e džene savo si lesko rol modelo.

E terne trubun te uštaren an peste e pozitivne pharuvimata thaj musaj te oven len maj baro kuražo. Ni jekh lendar našti te ovel dikhlino sar aćarutno/maj zala intersantno, dži kaj aver khonik sar biaćarutno dženo. Savore von maj anglal musaj te oven e individue korkore peske. Maj šukar phendo, trubun te oven perfektno biperfktne!

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

Zdravlje u romskim naseljima

U danasnjem ubrzanom vremenu zivota, mnogo se znacaja pridaje materijalnim stvarima.

Sve nam je mnogo bitno i sve nam je mnogo vazno osim zdravlja!

Zdravlje je najvažnije na svetu!

Medjutim nismo svi uvek svesni toga.

Zene u romskim naseljima nemaju dovoljno znanja i svesti o zdravlju.

Jako malo njih su posvecene sebi svom zdravlju i ne vode racuna o sebi.

Jer su prevenstveno izolovane od civilizacije.

Vecina njih nema nikakvo obrazovanje ili imaju cetiri razreda osnovne skole.

Nisu zaposlene, ne druze se, ne izlaze

imaju po troje ili vise dece, zive u zajednici jednostavno nemaju vremena za sebe.

Jako malo ili uopste ili samo kad se razbole idu kod lekara i ne informisu se dovoljno o svom zdravlju.

Retko kad negde izlaze uglavnom su to prodavnica ili skola.

Vodila sam razgovor sa par zena u romskom naselju u Surcinu.

Osoba br 1:Ima 54 god nigde nije zaposlena, domacica je.

Boluje od visokog pritisaka, dugo nije znala misleci da je to njeno normalno stanje i da je to zbog umora.

Sasvim slucajno je neko njen blizak izmerio pritisak, izmerivsi i njoj shvatila je da ima visok pritisak.

Sada pije terapiju, ali i dalje retko ide na preglede, jer kako kaze nema vremena.

A ginekoloski pregled nije obavila vise od pet godina.

Osoba br 2: Ima 57 god, boluje od astme i secera. Ponekad radi kad ima posla koji ona moze i ume da odradi.

Uglavnom je to održavanje higijene u nekim ustanovama, prodavnicama, zgradama itd...

Kod lekara ne ide cesto samo kad se jako razboli ili dobije napade gusenja.

Kod ginekologa nije bila godinama, jos od poslednjeg porodjaja kaze .

Kako ona kaze nju je sada i stid da ide kod ginekologa.

A za astmu koristi pumpice, astmu je dobila u ranoj mladosti.

Ove zene su majke, bake i njihov mentalitet je malo tezeg shvatanja.

Odrasle su na nacin da treba da se stide kad ih negde boli, da ne smeju da se zale, da im je neprijatno da idu kod lekara i ispricaju svoj zdravstveni problem.

O menopauzi ne zele da pricaju jer im je neprijatno i strano, a pogotovu o menstruaciji ili nekim dubljim zenskim temama.

Takve teme su u naselju tabu teme!

Jako veliki broj zena oboli i nazalost ponekad izgubi bitku sa rakom grlica materice.

Nemojmo biti lenje osvestimo sebe prevenstveno, nase bake, majke, sestre i sve zene koje poznajemo! Da treba i mora da se ide na preglede kod lekara.

Ne stidite se, usudite se, ne cekajte da obolite, ne cekajte da bude kasno!

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

Diskriminacija mladih Roma/kinja

Diskriminacija je nejednako postupanje prema nekoj osobi ili nekoj grupi na osnovunjihovog licnog svojstva, sto za posledicu ima nejednakost u sansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. To je nejednako tretiranje, iskljucivanje, odnosno dovodjenje u podredjen polozaj pojedinaca ili grupe ljudi koji se nalaze u istoj ili slicnoj situaciji. Diskriminisan znaci iskljucen.

Razlikujemo nekoliko vrsti diskriminacije:

• diskriminacija zena - svaka razlika, iskljucenje ili ogranicavanje u pogledu pola, sto ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemoguci priznanje, ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda na politickom, ekonomskom, drustvenom, kulturnom, gradjanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bracno stanje
• ekonomska diskriminacija -stavljanje jedne zemlje u nepovoljni polozaj, protivno medjunarodnom pravu i ugovorima; ona se sprovodi narocitim carinskim tarifama, izuzetnim deviznim ogranicenjima, nejednakom podelom uvoznih i izvoznih kontingenata i drugim administrativnim postupcima koji su razliciti od onih sto se primenjuju prema ostalim zemljama; praktikuje se cesto i radi politickog pritiska na neku zemlju; redje se primjenjuje u formi potpune ekonomske blokade, ali postoji i takav, vid diskriminacije.
• rasna diskriminacija - mere i postupci kojima se ogranicavaju prava jedne etnicke grupe ili celog naroda i postavljanje vidne razlike u tretiranju ove grupe ili naroda.
• Navodi seda su zene, stari, osobe sa invaliditetom, mladi i siromasni gradjani koji prihvataju nehumane uslove rada, najdiskrimisanije grupe na trzistu rada. Trziste rada je oblast u kojoj je diskriminacija najzastupljenija vec godinama smatra se da bi nadleznitrebali da inteziviraju rad na efikasnijoj zastiti prava radnika.
• na zene vatrogasce, policajce, hirurge i zene sa liderskim pozicijama srpsko drustvo i dalje gleda sa podsmehom i neodobravanjem. One su vidjene kao manje sposobne verzije muskaraca pa samim tim imaju velikih poteskoca da se probiju u profesijama koje kako kazu nisu za zene.
• Trudnice, samohrane majke i mlade zene koje su udate imaju najmanju mogucnost da budu zaposlene jer se pretpostavljava da ce njihov posao trpeti zbog obaveza kod kuce.

S obziromda se danas na diskriminaciju zena u Srbiji, kao i u svetu, gleda kao na stvar proslosti, postoje tvrdnje I iskazi zena koje govore da situacija I dalje nije na nekom zavidnom nivou

Ljudi, vecinom muskarci, tvrde da je jednakost polova ostvarena i da je cak u nekim profesijama smer diskriminacije obrnut.

Diskriminacija zena na poslu, koja je ukorenjena u patrijahalnom sociokutlurnom sablonu, je jos uvek okrutna realnost vecine zena u Srbiji.

Npr. :

Koliko puta se zenama dogodilo da na razgovoru sa poslodavcem dobijaju neprimerena pitanja kao sto su:

• Da li planirate da osnujete porodicu?
• Da li vidite materinstvo u vašoj bliskoj budućnosti?

Ovo su pitanja koja su zakonom zabranjena.

Tačka 2. Člana 26 Zakona o Radu Republike Srbije je nimalo dvosmislena: ‘Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodicnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice.

Medjutim, iako je zakon na strani zena mnogi slucajevi diskriminacije prodju neprijavljeno, jer se prihvataju kao konstanta drustva, a ne kao krivicno delo.

Postavlja se pitanje da li drustvo prepoznaje diskriminaciju?

• Da li je diskriminacija to sto me je drug iz klupe nazvao “mali cigancic”, jesam li ja to mozda trebao da prijavim uciteljici?
• Da li me je diskriminisao direktor muzeja koji nije dozvolio da moj razred poseti muzej zbog mog autizma, kome da se ja sada obratim?
• To sto se Milica iz III-1 udala,dopusta njenom razrednom staresini a ujedno I mom nastavniku da me poistovecuje sa njom I predvidja meni identicni slucaj kroz par meseci?

ZASTO?

Da li postoji neko ko se bavi ovakvim pitanjima, kome se mozemo obratiti?

Kada govorimo konkretno o diskriminaciji romske zajednice to je nesto sto je sastavni deo gotovo svakog roma, nesto sto je bar jednom u zivotu doziveo na svojoj kozi, ili bio svedok diskriminacije drugog lica u njegovoj blizini.

Prosle godine formirana je Alijansa protiv diskriminacije Roma.

Tokom 2018. godine gotovo polovina (47,5%) svih prijava protiv diskriminacije podnetih Poverenici za zastitu ravnopravnosti bile su prijave protiv diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine. Primeri afirmativnog predstavljanja romske zajednice u javnom diskursu su izuzetno retki, nasuprot mnogobrojnim objavama o incidentima, problemima i stereotipima koji se vezuju za romsku zajednicu. Romkinje u najvecem broju slucajeva dozivljavaju visestruku diskriminaciju – unutar i izvan zajednice, sto ih sprecava da ostvare svoja prava.

Ukoliko prepoznate diskriminaciju ili smatrate da ste diskriminisani mozete se obratiti:

• Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i drustveni dijalog - Sektoru za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti
• Povereniku za zastitu ravnopravnosti
• Predstavniku Alijanse protiv diskriminacije Roma

Žikica Asković, menadzer Alijanse protiv diskriminacije Roma Pirot.

Naš mediji je u saradnji sa medijskom mrežom Local Press iz Kragujevca sprovela istraživanje o informisanosti i potrebama naših mladih Roma i Romkinja. Po rezultatima istraživanja koji su obuhvatili uzorak od 150 anketiranih, došli smo do saznanja da mladi Romi i Romkinje žele da se informišu o diskriminaciji mladih, pravima i izazovima manjina (politička participacija mladih, dokumentarni sadržaji), devojkama i njihovim pravima, kampanji protiv ranih brakova, sportu (zašto se mladi sve manje bave sportom) i takođe dobili smo informaciju da žele više interakcije sa našim medijem kroz rubriku "Pitamo te" u kojoj bi sa njima razgovarali o stvarima i događajima koje su njima bitni i dali im mogućnost da nam sugerišu na trenutnu temu ili događaj o kojoj žele da se informišu.

Kroz ovo istraživanje uvideli smo potrebu veće interakcije sa mladim Romima i Romkinjama koja bi nam pružila mogućnost da izveštavamo tačno o tim temama koji znače njima i o kojima žele da se informišu. Više od 40 anketiranih u anketi je ostavilo svoje kontakte i iskazalo želju i potrebu da učestvuju u pisanju i kreiranju tih medijskih sadržaja. 10 angažovanih mladih Roma i Romkinja nakon završenih obuka kreiraće tekstove na zadate teme a njihov mentor će te tekstove ili vesti preurediti u formi članka i poslati ih nama kako bi ih objavili na našem portalu romskimediji.rs.

Projekat je finansiran od strane Sekreterijata za informisanje grada Beograda

Klikni OVDE

Materijal je na srpskom i romskom jeziku i snimljen je u okviru projekta Amaro medijako than- Nase medijsko mesto, podržanog od Sekretarijata za informisanje

.

Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

U okviru projekta "Amaro Medijako Than", naši saradnici nam šalju svoje priče na teme koje su sprecifične i bitne za romsku zajednicu. Priča o mesecu borbe protiv raka dojke i zdravlju Romkinja su jedna od najbitnijih tema meseca Oktobra

Oktobar – Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke

Rak dojke predstavlјa vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje oko 2.260.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Upravo zato se oktobar, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemlјama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke. Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena kako u svetu tako i u našoj zemlji.

Prema dostupnim podacima u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1670 000 žena, a oko 522 000 žena umre.U Srbiji se svake godine registruje oko 4150 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je 1647 žena izgubilo bitku sa ovom bolešću.

Kod Romkinja je broj obolelih žena verovatno jako veliki. One slabije odlaze na redovne i preventivne preglede, često ni ne znaju da su u problemu i u riziku od raka dojke.

Romski ženski centar Bibija, je u oktobru organizovao mamografske preglede dojki za 50 romkinja iz Beograda. Pregledi su se obavljali na klinici Medi Group. Kod tri žene je primećena promena i one su poslate na dalje preglede. Nadamo de da će ovim postupkom biti sprečeno širenje ove opake bolesti.

Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

U okviru projekta "Amaro Medijako Than", naši saradnici i dalje nam šalju svoje priče na teme koje su sprecifične za romsku zajednicu.

Patrijarhat u romskoj porodici

Patrijarhat podrazumeva lošiji društveni položaj žena u starijim vremenima. Međutim njegov uticaj i danas je veoma snažan naročito u romskim porodicama. Očevi imaju najvažniju ulogu u porodici. Od njega se očekuje da brine o dobrobiti cele porodice i zajednice.

Uticaj patrijarhata, ekonomski položaj, nizak nivo obrazovanja, rani ugovoreni brakovi i nasilje koje je u velikoj meri prisutno kod Romkinja, najveći su problemi koji ugrožavaju njen život i njenu sigurnost.

Romkinje često trpe višestruku diskriminaciju i jedne su od najvećih žrtava patrijarhata. One su takođe jedna od najugroženijih i najmarginalizovanijih grupa u svim državama zapadnog Balkana. Osnaživanje Romkinja je tema na kojoj se u Srbiji puno radi. Pored toga, suštinski problemi koji su davno prepoznati još uvek su daleko od rešenja. Pomaka ima ali oni još uvek nisu u dovoljnoj meri koja bi im poboljšala život. Ona je i dalje ponižena i diskriminisana, u drugom je planu ali ipak najvažniji član porodice. Duboko usađen patrijarhat igra glavnu ulogu u životima i dramama mnogih Romkinja.

Patrijarhat je duboko usađen u veliki broj romskih ali i kod porodica iz većinskog stanovništva. Podele koje proističu su veoma vidljive i predstavljaju neformalni oblik upravljanja porodicom, naročito ženom. U romskim porodicama njegovo dejstvo je jače. Romkinja je socijalno ugrožena žena, borbena i vrlo sposobna. Često je prinuđena da bude sposobna da jako mlada stupi u brak koji ne želi. Sposobna je da mlada rodi dete i osnuje veliku porodicu, da kuva i održava celo domaćinstvo. Muž ide na posao i donosi novac. Njen rad i trud najčešće nisu ni primećeni.

Smatra se da je to uloga žene koju je ona stekla rođenjem.

Svetlana Ilić

Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

Obrazovanje Roma u Srbiji:

Trnovit put od siromaštva i diskriminacije do integracje

Za romske porodice koje se svakodnevno bore za egzistenciju, ostvarivanje prava na obrazovanje postaje manje važno pitanje. Upravo zato se siromaštvo smatra glavnom preprekom za celokupnu integraciju Roma.

Takođe postoje romske porodice koje su odavno integrisane u našem društvu i koje srećom nemaju takvih prolema. Njihova se deca obrazuju i postaju uticajni i akademski građani Republike Srbije, koji doprinose budžetu i razvoju države.

Da postoje pozitivni primeri iz romske zajednice, jeste devojčica Lana Aranđelović koja je u junu 2022. godine upisala Devetu Beogradsku gimnaziju „Mihajlo Petrović, Alas“, u prvom upisnom roku. Lana je odlična učenica koja živi u Beogradu. Odlično joj idu strani jezici. U slobodno vreme voli da crta i vaja.

„Ja sam želela da upišem Devetu ili Zemunsku gimnaziju i ta želja mi se ispunila. Trebalo je dosta truda. Korona je uticala na to da cela moja generacija bude uskraćena za kvalitetnijim obrazovanjem. Pored jako velikog truda, mislim da je meni mnogo lakše nego nekoj deci koja žive bez struje, vode, kupatila i grejanja, u samo nekoliko kvadrata. Život u romskom naselju je jako težak, porodice nemajuosnovne uslove za život i zato Romi koji dolaze iz takvih sredina nemaju mogućnost da postanu obrazovani građani. Većina ljudi ih osuđuje i ponižava, a da ni ne zna koliko je njihov život težak. Ja sam imala sreće da budem na putu koji je lakši i to želim da iskoristim. Zahvalna sam svojoj mami zbog toga i znam da je ona ponosna na mene“.

Što se tiče upisa u srednje škole, jako je lepo što je naša država omogućila afirmativne mere dodavanje bodova. Loše je to što mnogi Romi ne žele da ih iskoriste, plašeći se da će biti „obeleženi“… Moja razredna i ja smo jedva ubedile mog drugara iz odeljenja da iskoristi pravo na olakšan upis, jedva je pristao i upisao je Saobraćajnu školu u Beogradu. Dobro ješto se podstiču slabiji učenici jer su njima bodovi najviše i potrebni. Nadam se da će kroz nekoliko godina biti mnogo više Roma koji završavaju gimnazije i fakultete.“

Lana Arađelović, 15 godina,

Beograd

Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.

Medijski sadržaj u nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10 mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg direktnog korisnika/ce.

Popis

Popis stanovništva predstavlja organizovano prikupljanje podataka o stanovništvu jedne zemlje inajvažniji statistički izvor pojedinačnih statističkih podataka. Popis je, takođe, istraživanje koje se sprovodi u skoro svim zemljama sveta.
Pored osnovog pitanja „Koliko nas je?“, popisom se obezbeđuje odgovor na pitanje „Ko smo?“, u relacijama nacionalne pripadnosti, starosti, pola, obrazovanja, aktivnosti, zanimanja i ostalih obeležja, kao i odgovor na pitanje „Gde i kako živimo?“.Odgovori na ova pitanja daju numerički okvir populacije, što je osnov efikasnog planiranja, razvoja ekonomske, socijalne i populacione politike, ali i administrativnih aktivnosti i naučnog istraživanja.
Popis je posebno važan za pripadnike etničkih zajednica kojih, prema podacima iz 2011. godine, u Srbiji ima više od dvadeset, jer služi kao okvir kojim se definiše i obim prava koje imaju.
Za pripadnike romske zajednice u Srbiji glavni motiv za učestvovanje na predstojećem popisu je utvrđivanje tačnog broja Roma u državi.
Na poslednjem popisu iz 2011. godine bilo je više od 148.000 Roma, a prema popisu međunarodnih nevladinih organizacija oko 600 hiljada.
Pripadnici romske zajnice ne izjašnjavaju se kao Romi iz mnogo razloga, a jedan od njih je da ne znaju šta dobijaju takvim izjašnjavanjem i šta to znači za romsku zajednicu. Takođe, Romi se ne izjašnjavaju i zbog bojazni od podsmeha, ali i iz straha.
Kada bi se svi izjasnili kao Romi, bili najmnogobrojnija nacionalna manjina u Srbiji i to bi donelo niz privilegija ali prisutnost viševekovnog straha je jači.
Problem je što sa Romima nema ko da radi na edukaciji i podizanju svesti o značaju popisa za njihovu nacionalnu manjinu, jer je većina preokupirana borbom za egzistenciju.
Nadamo se da će predstojeći popis doneti relevantnu sliku broja pripadnika romske zajednice u Srbiji.

Projekat Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto u okviru svojih aktivnosti ima za cilj da poveća svest i informisanost o temama od značaja za ciljnu grupu. Povećanje prisutnosti i angažovanja mladih Roma i Romkinja u medijima takođe je jedan od ciljeva projekta.

Deset mladih Roma/Romkinja biće osposobljeni za rad u medijima čime će doprineti participaciji mladih iz svoje zajednice u javnom životu i medijima u Beogradu.

Mladi obučeni Romi i Romkinje učestvovaće u kreiranju medijskih sadržaja u četiri opštine u Beogradu.

Projekat je podržan od strane Gradske uprava Grada Beograda,

Sekretarijat za informisanje a sprovodi ga Romski Medijski Servis.

Takođe kroz anketu postoji mogucnost da se prijavite za besplatnu obuku koju sprovodi Romski Medijski Servis a tice se osnova novinarstva informacione komunikacione tehnologije, proizvodnje i emitovanje medijskih sadržaja. Mladi Romi i Romkinje koji će prethodno proci obuku pisace i izvestavati o temama koje zanimaju njihove sunarodnike.

Kako biste dali svoj doprinos našem istraživanju potrebno je da popunite ANKETU.

Naš mediji je u saradnji sa medijskom mrežom Local Press iz Kragujevca sprovela istraživanje o informisanosti i potrebama naših mladih Roma i Romkinja. Po rezultatima istraživanja koji su obuhvatili uzorak od 150 anketiranih, došli smo do saznanja da mladi Romi i Romkinje žele da se informišu o diskriminaciji mladih, pravima i izazovima manjina (politička participacija mladih, dokumentarni sadržaji), devojkama i njihovim pravima, kampanji protiv ranih brakova, sportu (zašto se mladi sve manje bave sportom) i takođe dobili smo informaciju da žele više interakcije sa našim medijem kroz rubriku "Pitamo te" u kojoj bi sa njima razgovarali o stvarima i događajima koje su njima bitni i dali im mogućnost da nam sugerišu na trenutnu temu ili događaj o kojoj žele da se informišu.
Kroz ovo istraživanje uvideli smo potrebu veće interakcije sa mladim Romima i Romkinjama koja bi nam pružila mogućnost da izveštavamo tačno o tim temama koji znače njima i o kojima žele da se informišu. Više od 40 anketiranih u anketi je ostavilo svoje kontakte i iskazalo želju i potrebu da učestvuju u pisanju i kreiranju tih medijskih sadržaja.

Projekat se realizuje od juna do novembra 2022.godine.