Intervju možete naći OVDE.

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za sport i omaldinu realizuje projekat Nisi sam/a- Zajedno za bezbednije društvo, u periodu od marta 2023. do decembra 2023.

Svedoci smo nemilih događaja koji su potresli Srbiju. Tragedije koje nikog nisu ostavile ravnodušnim, zavile su celu zemlju, ceo region u crno.

U sredu, 3. Maja, u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” K.K. (13) imao je razrađen ceo plan teškog zločina- ubistva, koje je počinio nad svojim drugarima, kao i obezbeđenju škole. Deset žrtava, deset srca je prestalo da kuca, deset ljudi više nije među nama, zajedno sa njima uništeno je mnogo porodica, rodbine, prijatelja, ali uništeni su i svi ljudi koji imaju empatije.

Zasejan je strah. Deca ne žele da idu u školu, roditelji se plaše da ih puste, a na školama kao institucijama je orgoman pritisak. Ljudi su se otuđili i Beograd nikad više neće biti onaj isti, veseo grad.

Dan nakon velike tragedije u “Ribnikaru”, dogodio se još jedan ogroman gubitak. U četvrtak, 4. Maja, na teritoriji Mladenovca I obližnjih sela, U.B. (21) ubio je pet osoba. Samo dan posle masakra koji je celu zemlju ostavio u žalosti, desio se sličan događaj…

Izgubili smo divne mlade ljude. Mlade ljude koji nisu stigli da vide svu lepotu ovog života, jer im je život pre vremena oduzet.

Da li smo se kao narod osilili? Gde grešimo? Šta je navelo dva mladića da unište živote svih nas, da unište porodice, drugarstva, zemlju? Za ove zločine nikada nećemo naći opravdanje, jer ono ne postoji.

Ali narod je ustao, počeli smo da pričamo na glas o svojim osećanjima, ne držimo više ništa u sebi. Pokušavamo naći načine da kao društvo, ovo prebrodimo, ali to će se teško desiti. Sve je komplikovano I zamršeno, ono što je bitno, jeste da ne odustajemo.

Bitno je u ovoj borbi uključiti što više stručnih lica- psihologa, psihijatra, SOS telefona, policije… Najbitnije od svega jeste da razvijemo empatiju prema drugima, da se međusobno slušamo I poštujemo jer ništa nije vrednije od života.

U ovim teškim vremenima treba pokazati ljudskost. Moramo se ujediniti I svim snagama sprečavati nasilje, ne smemo dozvoliti da se crne hronike pune, samo jer se neko osetio dovoljno moćnim da oduzme život.

Ne smemo zaboraviti da je pravo na život primarno, da ga poseduje svako od nas I da se ono nalazi u samom centru Sistema zaštite ljudskih prava.

Romski Medijski Servis izražava najdublje saučešće porodicama nastradalih žrtva. Neka im je večna slava I hvala im za sve što su uradili za svoje kratke živote.

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za sport i omaldinu realizuje projekat Nisi sam/a- Zajedno za bezbednije društvo, u periodu od marta 2023. do decembra 2023.

Svakodnevno smo u mogućnosti da pročitamo ili čujemo neku lošu vest, uglavnom prouzrokovanu upravo iz nasilja. Kako bi se govorilo o tipovima i vrstama nasilja, njihovim prepoznavanjima i prevencijama, bitno je znati šta je uopšte nasilje?

Svetska Zdravstvena Organizacija nam zapravo približava definiciju nasilja kao „internacionalno korišćenje fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti, psihološkog povređivanja, lošeg razvitka, ili siromaštva”.

Dakle, kao što je navedeno u definiciji nasilje može biti usmereno protiv samog sebe, između osoba, takođe postoji i kolektivno nasilje. Prvi tip nasilja gde škodimo samom sebi, ogleda se nanošenjem povreda, suicidnim mislima, pokušaju ali i izvršenju samoubistva.

Drugi i najčešći tip nasilja, nasilje između osoba, uključuje forme kao što su porodično nasilje, nasilje nad ženama, zlostavljanje dece i starijih osoba, zlostavljanje partnera, vršnjačko nasilje, silovanje, seksualni napad itd.

Treći tip, kolektivno nasilje jeste stvaranje organizovanog plana za zločin mržnje od strane organizovane grupe, teroristička dela ili nasilja bandi, kao i rat.

Kod vrsta nasilja ubrajamo psihičko, fizičko, seksualno, ekonomsko, ugrožavanje spokojstva i nažalost mnoge druge oblike...

Psihičko nasilje je najrasprostranjenije i podrazumeva vređanje, izmevanje, ponižavanje i omaložavanje.

Fizičko nasilje jeste direktna primena fizičke sile na drugu osobu, a sami smo svedoci koliko je zastupljeno, kao i koliko se malo o fizičkom ali i bilo kom drugom obliku nasilja govori.

Seksualno nasilje jeste pokušaj da se pridobije bilo koje seksualno delo, čin trgovine tj. prinuda, kao i neželjeni komentari od bilo koje osobe nevezano za odnos sa žrtvom.

Približavanjem nasilja na ovakav način, podižući svest i govoreći o tome, spada u jedan od načina njegove prevencije. Takođe među najbitnijim činiocima sprečavanja nasilja jeste stalno insistiranje na društvene norme u pogledu jednakosti polova, poštovanja ljudskih prava i sloboda, kao i ugledan policijski sistem.

Vrlo važno, edukacija i osposobljavanje mladih ljudi kako bi na direktan način uticali na smanjenje nasilja. Poslednje, ali šta više i najvažnije jeste ne plašiti se da javno govorimo o tome ili prijavimo nasilje kada smo žrtve ili svedoci istog.

Cilj projekta je da podigne svest i informisanost o negativnim i štetnim posledicama nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja putem medija, na romskom i srpskom jeziku.

Sajber nasilje

Kroz edukaciju mladih direktno ćemo uticati na smanjenje nasilja i povećanje informisanosti mladih Roma i Romkinja i većinskog stanovništva iz oblasti nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja.

Svedoci smo vremena u kom internet i društeven mreže preovlađuju svetom; toliko slobodni, a toliko moćni. Digitalizacija ima svoje prednosti, ali i mane. Prostor spajanja, informacija, zanimljivosti i razonode, s druge strane mesto na kom je u velikoj meri prisutna diskriminacija, govor mržnje i sajber nasilje.

Često čujemo za nemile događaje na internetu, bilo nekome nama bliskom, poznanicima ili smo mi sami žrtve ili učesnici istih, bitno je znati šta su oni uopšte, kako utiču na druge ljude i za kraj, ono najbitnije kako ih sprečiti.

Sajber (eng. cyber) ili digitalno nasilje jeste vid nasilja koje se odigrava na prostoru interneta, virtuelno. Uglavom se ispoljava kroz agresivno, ružno ponašanje, ismevanje, nepotrebno, negativno komentarisanje itd. Nažalost, česti su slučajevi, gde se ovakav vid nasilja ne shvata ozbiljno, iako je lično i uvredljivo, ipak postoje adekvatne sankcije.

Primeri digitalnog nasilja su sve prisutniji, govoreći konkretno o romskoj zajednici česti su negativni komentari I prozivke na internetu. Romi su vekovima unazad ugnjetavani I diskriminisani, danas kada se sve češće govori o neprikosnovenosti ljudskih prava I sloboda, prisutni su negativni primeri sajber ophođenja većinskog stanovništva prema Romima.

Poznate ličnosti koje se deklarišu kao Romi, gotovo su uvek na meti destruktivnih komentara koje pozivaju na njihovu nacionalnu pripadnost. Stereotipi koji prate naše društvo su ogromni, te tako neretko bivamo svedoci pesama, video zapisa I vesti koji pozivaju na nasilje I linč prema Romima.

Vrlo važno jeste pažljivo koristiti društvene mreže i biti oprezan sa njima, pogotovo u slučaju dece. Roditeljima se preporučuje konstantan nadzor nad dečijim aktivnostima na internetu, a pored toga naučiti ih kako da bezbedno koriste internet, prepoznaju opasnost i izbegnu je.

Bitno je da kao društvo, pokretači promena, a pre svega kao ljudi koji se protive nasilju, stanemo na put ovakvim ispadima. Takođe, u velikoj meri biti pažljivi šta prenosimo svojim slikama ili komentarima na društevim mrežama, jer naše reči imaju težinu i mogu vrlo ozbiljno ugroziti nekoga.

.

posledicama nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja putem medija, naromskom i srpskom jeziku.

Kroz edukaciju mladih direktno ćemo uticati na smanjenje nasilja i povećanje informisanosti mladih Roma i Romkinja i većinskog stanovništva iz oblasti nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja.

naromskom i srpskom jeziku.

Kroz edukaciju mladih direktno ćemo uticati na smanjenje nasilja i povećanje informisanosti mladih Roma i Romkinja i većinskog stanovništva iz oblasti nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja.

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za sport i omaldinu realizuje projekat "Nisi sam/a- Zajedno za bezbednije društvo", u periodu od marta 2023. do decembra 2023.

Svedoci smo toga da vršnjačko nasilje i nasilje u školama jeste sve prisutnije. Deca će vrlo često, dobaciti neku opasku ili učiniti ružan gest, samo kako bi spustili osobu koja je slabija od njih ili je druge vere, nacionalnosti, seksualne pripadnosti ili ima neki invaliditet.

U OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Vrbasu, vršnjaci su doneli devojčici romske nacionalne manjine, bakarnu žicu, kako bi aludirali na njenu pripadnost i stereotip gde Romi skupljaju bakar. Takođe, zato što je Romkinja, drugari iz razreda ne žele da se druže sa njom, niti da zajedno idu na matursko veče.

Pokrenula se lavina podrške, kako poznatih ličnosti, tako i ljudi punih empatije, da pomognu devojčici da se izbori sa predrasudama.

Da li je ovo zemlja u kojoj želimo da živimo? Da li ćemo doveka stvarati stereotipe prema ljudima drugačijim od društveno prihvatljivog? Šta bi uopšte bilo društveno prihvatljivo?

Zar ne bismo voleli da živimo u zajednici koja počiva na toleranciji i poštovanju drugih, poštovanju različitosti? Proces inkluzije marginalizovanih grupa je spor i odvija se vrlo teško. Uslovi za njegov razvitak, pri ovakvim streotipima i svakodnevnim ispadima, skoro i ne postoji.

Gde se nalazi klica ovog problema, a gde je ključ koji otvara vrata svetu bez nasilja?

Ovde je vaspitanje dece ključno, razgovarajte sa njima, vidite šta ih muči i zajedno pronađite rešenje ili adekvatnu pomoć. Naučite vašu decu da nije sramota pričati o svojim osećanjima, komunikacija i poverenje su osnov svakog zdravog odnosa.

Zapamtite da niste sami i da zajedno treba da radimo na stvaranju povoljnije slike prihvatanja ljudi koji su na marginama društva. Stvaranje okvira u kome ne postoji nasilje, a diskriminacije gotovo nema- zvuči kao utopiija, ali moguće je.

Moguće je ako vaspitavate svoju decu i obraćate pažnju na ono šta vam govore. Akcenat na škole da odmah reaguju ukoliko primete i najmanju sitnicu koja je trn u oku. Probudite se, ustanite i nemojte čekati da se nešto gore desi, već počnite da sprečavate i najmanji potencijalni problem.

Pogledajte emisiju u kojoj je nasa aktivistkinja govorila o ovom problemu. klikni ovde

Nisi sam/a – Zajedno protiv nasilja

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za sport i omaldinu realizuje projekat Nisi sam/a- Zajedno za bezbednije društvo, u periodu od marta 2023. do decembra 2023.

Šta je uopšte vršnjačko nasilje?

Kada govorimo o terminu “vršnjačko nasilje” trebamo praviti razliku između ponašanja koje ima segmente agresije i ponašanja koje se može definisati kao nasilje. Ponašanje koje ima segmente agresije, a ne spada u vršnjačko nasilje, se ne ponavlja i nema za cilj da drugome nanese štetu. Vršnjačko nasilje je svako ponašanje koje ispunjava sledeće elemenate:

• čin koji ima za cilj da se nekome nanese šteta;

• ponavlja se tokom nekog vremenskog perioda:
• odnos snaga između počinioca nasilja i žrtve je neravnopravan (žrtva je slabija) i to je glavna karakteristika nasilja.

Kakva su deca koja vrše nasilje?

Deca koja čine nasilje, u najvećem broju, imaju pozitivan stav prema nasilju i rešavanju konflikata na taj način. Takav stav može biti posledica učenja po modelu - u okviru porodice ili socijalnog okruženja u kojem dete odrasta ili posledica iskustva pretrpljenog nasilja u porodici i/ili u vršnjačkoj grupi. Često se može čuti od počinilaca nasilja da su i oni bili žrtve nasilja (porodičnog ili vršnjačkog). S druge strane, decu koja trpe nasilje najčešće opisuju kao stidljivu, anksioznu i opreznu, koja se povlače kada su napadnuta. Ni jedno ni drugo nije nužno tačno.

Deca sa nasilničkim ponašanjem nisu nužno ni žrtve porodičnog nasilja, roditelji nisu nužno modeli koji kod dece izazivaju ovakvo ponašanje - to mogu biti i neki drugi odrasli iz njihovog okruženja ili čak drugi vršnjaci koji imaju nasilničko ponašanje. U svakom slučaju, treba im neka samozaštita. Da bi preživeli opasnu situaciju, preduzimaju ono što im se pokazalo kao najbolji zaštitni mehanizam, a to je nasilje, jer će tako zastrašiti vršnjaka i time pokazati drugima da se nikoga ne plaše, da su jaki.

Šta raditi i kako pomoći deci da se zaštite ili da promene svoje ponašanja?

Kako bi došlo do same promene ponašanja, kod dece koja vrše nasilje, najpre treba da razumemo njihovu perspektivu i razlog zašto biraju da se na taj način ponašaju. Dakle, nije dovoljno samo kazniti dete, jer sama kazna neće dovesti do promene u ponašanju, već je potrebno raditi sa detetom na promeni stavova i uverenja o nasilnom rešavanju problema. Tek tada ćemo moći da izazovemo promenu.

Kada su u pitanju deca koja trpe nasilje, važan je sistem podrške u njihovom okruženju. To bi podrazumevalopodržavajuću atmosferu u porodici, sticanje novih drugara, jačanje prijateljskih veza jačanje samopouzdanja i učenje komunikacije.

Roditelji mogu da odigraju značajnu ulogu i kod dece koja vrše nasilje i kod dece koja isto to trpe. U oba slučaja, treba pratiti ponašanje deteta, registrovati svaku promenu u ponašanju i raspoloženju i proveravati da li je sve u redu. Vrlo je važno podučavati decu da, ako se dogodi vršnjačko nasilje, treba da se obrate odraslim osobama (roditeljima, nastavnicim ili drugim osobama od poverenja), jer jedino na taj način nasilje može da se zaustavi. Zato je još važnije da odrasli, slušaju i čuju decu i njihove probleme, da ne minimizirati iste. U takvim situacijama važno je da reagujemo na način da ponudimo pomoć i podršku, ali i model konstruktivnog rešavanja nastale situacije.