Центар Нови Свет реализује пројекат под називом „Емпатијом против дискриминације“ финансиран од стране Kaбинета министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена.

Дискриминација је неједнако поступање према особи или некој групи на основу неког њиховог личног својства, што за последицу има неједнакост у шансама да остваре уставом и законом загарантована права. То je нejeднaко третирање, искључивање, односно довођење у подређен пoлoжaj пojeдинaцa или групa људи кojи сe нaлaзe у истoj, сличнoj или упoрeдивoj ситуaциjи.

Дискриминација се може десити билo кoмe: појединцима, групама људи, али и правним лицима. Лице које дискриминише у једној друштвеној ситуацији, може у неким другим околностима бити дискриминатор, односно лице које чини дискриминацију.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију.

Роми и Ромкиње у Србији се суочавају са бројним облицима дискриминације у различитим аспектима живота – од образовања, запошљавања и становања до приступа здравственим услугама и друштвеним приликама. Често се сусрећу са предрасудама, социјалном искљученошћу и недостатком институционалне подршке, што додатно продубљује њихов маргинализован положај.

Да би се овај проблем решио, неопходно је предузети конкретне мере:

• Едукација и подизање свести – Организовање радионица и кампања које ће подстаћи разумевање и прихватање Рома у друштву.
• Правна заштита – Осигурање да закони о антидискриминацији буду спроведени и да жртве дискриминације имају приступ правним механизмима за заштиту својих права.
• Инклузија у образовање и радни однос – Промовисање једнаких могућности у школском систему и на тржишту рада, укључујући стипендије и програме запошљавања.
• Медијска видљивост – Борба против стереотипа кроз позитивне примере у медијима и афирмисање успешних припадника ромске заједнице.
• Подршка женама и девојчицама – Посебна пажња треба да буде усмерена на оснаживање Ромкиња кроз образовање, економску независност и заштиту од родно заснованог насиља.
• 

Борба против дискриминације је заједничка одговорност целог друштва, а једини начин да се она превазиђе јесте активно залагање за једнаке шансе и поштовање људских права свих грађана.

So si diskriminacia thaj so naj?

Diskriminacia si na-egalutno tretmano pala manuš vaj grupa pe baza varesave lengere personalne karakteristikengo, so anel bi-egaliteto ande šanse te realizuin pes e čačipa save garantuin e konstitucia thaj o zakono. Si o na-egalutno tretmano, ekskluzia, vaj thovipe e individuengo vaj grupengo manušengo ande jekh, similarno vaj komparativno situacia ande jekh teluni pozicia

Te śaj te laćharel pes kadava problèmo, trubul te len pes konkrèto mesurǎ:

Edukàcia thaj vazdipen e godĭvipnasqo - Organizàcia e workshopurenqi thaj e kampanjença save ka den zor te xatǎren thaj te akceptisaren e Rromen anθ-i societèta.

Legalno Protekcia - Te sigurinel pes kaj e anti-diskriminaciake zakonura si phangle thaj kaj e viktime katar e diskriminacia si len akseso pala legale mehanizmura te arakhen pire čačipa.

Inkluzia ande edukacia thaj butjaripe - Promoviripe egalutne šaipengo ande školako sistemo thaj butjako marketo, inkluzivno stipendije thaj butjarimaske programura.

Medijaki vizibiliteta - Maripe mamuj stereotipia prekal pozitivno egzamplia an i medija thaj afirmacia taro sukcesno membria tari romani komuniteta.

Suporto pala e džuvlja thaj e čhaja - Specialno atencija trubul te del pes po zoralipe e Rromane džuvljengo prekal edukacija, ekonomikani independenca thaj protekcija katar gender-bazirime violencia.

Roma i Romkinja registrovanih u NSZ su nepovoljna struktura privrede i nizak nivo konkurentnosti, nisko učešće radno sposobnih Roma i Romkinja na formalnom tržištu rada, funkcionalna nepismenost, rano napuštanje sistema formalnog obrazovanja, nizak nivo stečenih kvalifikacija, postojanje takozvanog „sivog tržišta“ i veliki procenat učešća Roma u neformalnom sektoru, nedovoljno razvijen sistem karijernog vođenja i savetovanja, nizak nivo iskazane spremnosti na saradnju u procesu traženja posla, diskriminacija i predrasude u zapošljavanju ove etničke grupe. Kao razlog prijave ove kategorije stanovništva na evidenciju NSZ često se navodi ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti kao što su materijalno obezbeđenje, dečiji dodatak, zdravstvena zaštita i slično, dok se u mnogo manjoj meri navodi aktivno traženje posla, delimično i zbog toga što je mali broj onih koji su posao našli preko NSZ i pored registracije. Izveden je i zaključak da je poverenje pripadnika romske populacije u institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa usled uključenja u mere koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Što se tiče onog dela romske populacije koji je vidljiv u statistici, ne iznenađuje podatak da je stopa nezaposlenosti veća od nacionalnog proseka. Prema poslednjem popisu, vidljivi su i suprotni trendovi dominantni kod romskog i neromskog dela populacije. Na primer, broj izdržavanih lica u romskoj zajednici povećao se za 10%, dok je broj izdržavanih lica u kategoriji opšteg stanovništva smanjen za 15%. Među aktivnim Romima koji obavljaju zanimanja u 2011. godini, u okviru najzastupljenijih zanimanja bilo je 59,3% čistača, pomoćnih radnika i skupljača sekundarnih sirovina; 10,8% vozača i zanatlija; 9,9% poljoprivrednika i srodnih radnika; 8,9% prodavaca; 6,9% građevinskih radnika; 2,6% noćnih čuvara i konobara; 1,5% umetnika; ostali odgovori su se pojavljivali u zanemarljivom broju. Ovakva situacija navodi na zaključak da najzastupljenija zanimanja Roma nedvosmisleno ukazuju na socijalnu i profesionalnu inferiornost Roma u društvu, pri čemu ne treba zanemariti ni njihovo učešće u „sivoj ekonomiji”, o kojem ne postoje relevantni zvanični podaci.

Noviji podaci – posebno oni koji se odnose na period od poslednje tri godine (2019/2020/2021) – daju nešto optimističniju sliku, a posebno jasni pomaci se vide na polju poboljšanja zapošljavanja ranjivih grupa u okviru romske populacije – mnogo više mladih obuhvaćeno je programima usavršavanja, obuka i prekvalifikacije. Primer dobre prakse u ovoj oblasti je projekat Lokalne inicijative za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja u Srbiji, koji je obuhvatio 65 mladih Roma i Romkinja koji su prošli kroz program usavršavanja i podizanja svesti i znanja

institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa usled uključenja u mere koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

ZAPOŠLJAVANJE I EKONOMSKA INKLUZIJA

I danas kada govorimo o romskoj zajednici Romi često žive u siromaštvu i suočavaju se sa visokom stopom nezaposlenosti. Mnogi rade u neformalnom sektoru, što znači da nemaju pristup socijalnim pravima, kao što su zdravstveno osiguranje ili penzije. Osim toga često sesuočavaju s diskriminacijom, što otežava njihov pristup zapošljavanju, stanovanju i drugim ekonomskim resursima. Ova marginalizacija ima dugoročne posledice na njihove ekonomske mogućnosti.

Prilike za zapošljavanje i koji su deficitarni poslovi?

Danas u Srbiji postoje brojne prilike za zapošljavanje koje romska zajednica može iskoristiti. Kada govorimo o zapošljavanju, fokusiramo se na deficitarna zanimanja koja su posebno tražena. To uključuje vozače i radnike u transportnim firmama, kao i stručnjake u građevinskom sektoru. Sektor uslužnih delatnosti takođe nudi značajne mogućnosti, sa potražnjom za kuvarima, radnicima u fast food-u i keteringu, frizerima, negovateljima, kao i u uslugama čišćenja. Pored toga, zanatske delatnosti pružaju još više prostora za zapošljavanje i ekonomski napredak.

Na koji način doći do posla ili osnovati firmu?

Deo romske zajednice već koristi prilike na tržištu i ostvaruje značajne uspehe u različitim sektorima. Mnogi su pokrenuli uspešne građevinske i transportne firme, kao i preduzeća u oblasti čišćenja, nege lepote, a takođe su prisutni i u sektoru ugostiteljstva s fast food-ovima, restoranima i hotelima. Ovi primeri pokazuju kako aktivno angažovanje može doneti ekonomski prosperitet i osnažiti zajednicu.

Za sve koji traže svoju šansu postoji veliki broj nevladinih organizacija koje pružaju podršku u prekavligikaciji i dokvalifikaciji, obukama i stažiranju u cilju sticanja zanaja. Za one koji žele da pokrenu sopsteveni biznis nevladine organizacije im pružaju mogućnost za dobijanje bespovrtanih grantova i opreme za započinjanje biznisa.

Romski biznis klub (RBK) predstavlja ključnu vezu između romske zajednice, nevladinih organizacija i institucija u oblasti zapošljavanja i samozapošljavanja. Pružaju mogućnost za sve Rome i Romkinje za pomoć u pristupu finansijama, grantovima za pokretanje biznisa, pisanju biznis planova za sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i za informacije o mentorskim programima za otvaranje i vođenje preduzeća. Takođe, pružamo savete uspešnih romskih preduzetnika koji mogu biti od velike pomoći na putu ka poslovnom uspehu.

Daju mogućnost za povezivanje sa medjunarodnim organizacijama i institucijama koje pružaju za osnivanje biznisa za Rome i Romkinje. Neke od organizacija i institucija sa kojima RBK saradjuje su REDI organizacija, organizacija ADRA, Poljoprivredna zadruga malinari “Konjic”, FindTeck- Anoa- pristup finasijama, Romski edukativni fond, Kancelarija za inkluziju Roma, Nacionalna služba za zapošljavanjei mnogi drugi.

Bućaripe e romane džuvljengo thaj olengere butja

Majbaro sebepi taro bibućaripe taro Roma thaj Romane džuvlja registririme ko NES si bifavoritno struktura tari ekonomia thaj cikno nivelo tari kompetitivnost, tikni participacija taro zorale Romane thaj Romane džuvlja ko formalno marketi taro buti, funkcionalno analfabetizmo, majanglal mukhibe taro formalo edukaciako sistemo, tikno nivelo katar astarde kvalifikacie, egzistenca katar o akhardo "grizo bazari" thaj baro procento e Romengo participaciako ando informalo sektoro, na-dosta barjardo sistemo pala karierako džanglipe thaj konsultacia, tikno nivelo e kamipnasko te kerel pes kooperacia ande o proceso te rodel pes buti, diskriminacia thaj predrasude ande buti kadale etnikane grupe.

Sar so si o kotor tari romani populacia savi dikhel pe an i statistika, nane čudipe kaj o bibućaripe si pobaro taro nacionalno averažo. Prekal o majpaluno cenzusi, oprune trendora dikhen pe, dominantno ki romani thaj naromani populacia. Sar egzàmplo, o gin e rromani komunitèta barilo 10%, kana o gin e dependenturenqo an kategoria generalo populaciaqi ciknilo 15%. Maškar e aktivne Rroma save kerenas buti ande okupacije ando 2011-to berš, 59,3% katar e majbut reprezentirime okupacije sas čistitora, ažutimaske butjarne thaj kolektora katar sekundarne surovine; 10.8% katar e šoferia thaj e zanati; 9.9% e kherutnenge thaj e butjarnenge save si len relacia; 8.9% e bikinitorenge; 6.9% e butjarnengo ki konstrukcia; 2.6% e ratvale śerutnenge thaj śerutnenge; 1.5% e artisturenqo; aver atùnćimata sikavde pes anθ-e tikne gindura. Akaja situacia anel dži ko konkluzia kaj e majbut reprezentirime okupacie e Rromenqe klaro sikaven i sociàlo thaj profesionalo inferioritèta e Rromenqi anθ-i societèta, kana lenqi participàcia anθ-i “gri ekonomia”, pe savi nane relevantne ofiśiàlo dàte, na trebal te avel neglijime.

Maj neve podatkura - specialo kodola save si ande relacia pala o periodo katar e palune trin berša (2019/2020/2021) - den jekh cikno maj optimistikano patreto, thaj specialo klaro barjaripe dikhel pes ande rig pala lačharipe e butjako e vulnerabilne grupengo andar e romani populacia - but maj but terne manuša si andre ande programura lačharipe, treningo thaj nevo treningo.

Sar egzàmplo laćhe praktikenqo ano kadaja rig si o projèkto e Lokalne Iniciativaqo vaś sociàlo inkluzia e Rromenqi thaj e Rromane ande Srbia, ando savo inkliste 65 terne Rroma thaj Rromnǎ save nakhle ano programo vaś siklǒvipen thaj vazdipen e godǎripnasqo thaj institucie but tikne, sar vi o fakto kaj naj len bare adžikerimata ande relacia pala lačharipe lenge butjako zakonosko statuso pala inkluzia ande e mere save si implementirime katar o Nacionalno Serviso pala Butjaripe.

BUTI THAJ EKONOMIKANO INKLUZIA

Vi avdive, kana keras lafi bašo romano amalipa, o Roma butivar train ko čorolipa thaj nakhen baro bibućaripe. But keren buti ano informalno sektor, so značinela kaj nane len akseso ko socialno čačipa, sar so si o nasvalipasko insurància jali penzija. Paše godova, von butivar nakhen diskriminacia savi kerel lenge phares te astaren buti, bešipe thaj aver ekonomikane resurse. Kadi marginalizacia si la lungo-vrjamake konsekvence pala lenge ekonomikane šajimata.

Buchake shajimata thaj save bucha si ande skurto vrama?

Avdive ki Srbija isi buteder bukjarne thana kote so i Romani komuniteta shaj te lel lafi. Kana vakeras pal-i buti, ame fokusisaras amen pe deficitne bută save si ande jekh specialo mangipen. Ande kado si andre chaforura thaj buchara ande transportoske firmi, thaj vi expertura ande byggbranschen. O servisosko sektoro vi del bare śanse, e mangipnaça vaś e xabe, fast food thaj catering butjarne, frizerura, śerutne thaj śerutne servisura. Paše odova, e butăqe aktivitètură den vi maj but than vaś buti thaj ekonomikano progreso.

Sar te arakhes buti vaj te putres jekh firma?

Jekh kotor e romane komunitetosko akana lel lačhipe katar e marketoske šajimata thaj resel signifikantno sukceso ande ververutne sektora. But astarde suksesutne konstrukciake thaj transportoske kompanije, sar vi kompanije ko fieldo e čistipasko, šukaripasko, thaj si vi prezentirime ko sektoro e hospitalitetosko e fast food, restoranti thaj hotelia. Kadala egzèmplură sikaven sar o aktivo angažmano śaj te anel ekonomikano barvalipe thaj te del zor jekhe komunitètaqe.

Vash sa odola kola rodena piri shansa, isi baro numero na-govermentalune organizaciengo kola dena suporto ano prekvalifikacia thay re-kvalifikacia, treningya thay praktike vash te len o qhigodya. Kodolenqe save kamen te putren piro biznèso, e na-governàlo organizàcie den len i śansa te len bi-poćinde grantură thaj aparaturǎ vaś te putren jekh biznèso.

O Romano Biznis Klubo (RBK) si ključno phanglipe maškar o romano khetanipe, na-govermentalno organizacije thaj institucije ko umal bućarimasko thaj korkorobućaripe. Von den šajipe sa e Rromane muršenge thaj džuvljenge pala ažutipe te astaren finansija, grantura pala starto bizniso, ramosaripe biznis planurengo pala fondura katar Nacionalno Serviso pala butjaripe, sar vi pala informacija pala mentoring programura pala starto thaj phiravipe biznisosko. Das vi svato katar sukcesutne rromane antreprenoria save śaj te aven baro aźutimos po drom karing o biznèso sukcèso.

Von den šajipe te keren konekcia e maškarthemutne organizacienca thaj institucienca save den šaipe te keren pes biznisura pala romane murša thaj džuvlja. Nesave organizacie thaj institucie savenca o RBK kerel kooperacia si i organizacia REDI, organizacia ADRA, "Konjic" Malinari Agrikulturako Kooperativo, FindTeck - Anoa - Access to Finances, Roma Educational Fund, O Ofiso vash e Romengi Inkluzia, Nacionalno Serviso vash Buti thaj but aver.

Obrazovanje je najvažniji segment života. U poslednjih 20 godina koliko i traje inkluzija romske zajednice na polju obrazovanja je učinjeno dosta toga, medjutim postoje još uvek problemi u obrazovanju za koje verujemo da će biti rešeni.

Jedan od tih problema je u predškolskom obrazovanju, za koji psihološkinja Anita Cekić OŠ „Vuk Karadžić“ u Nišu kaže da se na rešavanju istog mora dosta raditi kako bi kasnije imali opipljive rezultate.

„Predškolsko obrazovanje, sama reč predškolsko, priprema za školu i negde je ušteda ukoliko je dete u predškolskom sistemu postoji ušteda vremena koje bi se koristilo za adaptaciju, socijalizaciju, upoznavanje sa okolinom, sa pojmom knjiga, olovka, sveska i tako dalje i dete koje već redovno bude u predškolskom obrazovanju, tačno se vidi napredak kada krene u prvi razred, taj proces opismenjavanja kraće traje, da proces socijalizacije traje kraće jer je na neki način dete naviknuto na ono šta ga čeka u školi. Sa druge strane, predškolsko obrazovanje je zakonom obavezno i većina romske dece, odnosno romskih roditelja upiše decu na vreme, možda sa zakašnjenjem kada je zakonski okvir u pitanju, ali dete je svakako upisano ali ne mogu da kažem da su dece sva redovna i onda ta neredovnost dovodi do toga da je produženo vreme za adaptaciju, socijalizaciju i opismenjavanje.

Svetislav Jovanović, direktor Romskog Kulturnog Centra ističe da lokalna samouprava čini dosta toga kako bi deca koja su socijalno ugrožena imali iste uslove tokom osnovnog obrazovanja, a dodatni bodovi za upis u srednje škole omogućava upis u željene škole.

„Što se tiče učenika osnovne škole, jedino koji su socijalno ugroženi dobijaju besplatne knjige do osmog razreda i besplatnu užinu, a imamo sada podsticaj a to je da za upis u srednje škole imamo „30% od ostatka“ to su podsticajne mere, takodje i za fakultete te mere, tako da obično upišu željenu srednju školu bez obzira na uspeh i nadamo se da je i završe i da nastave ono što žele, a sada vidimo trend da je što se tiče tih srednjih škola da je srednja medicinska škola što se tiče Roma izuzetno tražena i mislim da bi svi želeli tu školu da upišu.“

Ana Saćipović je direktorka Udruženja „Osvit“ koje se zalaže za razvoj i očuvanje kulture i tradicije Roma. Takođe se bave podizanjem nivoa svesti kod Romkinja i mladog naraštaja Roma o važnosti obrazovanja, ekonomskoj jednakosti, njoj je obrazovanje nešto što je sastavni deo života, pogotovu kod Romkinja.

Uvek sam se ponosila činjenicom da sam Romkinja. Bila sam jedina Romkinja u gimnaziji u Aleksincu i na fakultetu u Nišu, a kasnije i jedina Romkinja novinarka. Romkinje su višestruko diskriminisane i upravo zato sam želela da im pomognem. Cilj našeg Udruženja je osnaživanje Romkinja i da im ukažemo na značaj obrazovanja. Obrazovanje je osnovni, prvi korak ka unapređenju ličnog položaja u društvu. Trebalo bi uticati na porodice da devojčice idu u školu i ukazati im na to da obrazovanje ne utiče negativno na njihov moral i čast.

Dragan Ristić, producent, glumac i frontmen grupe KAL, ističe da se radi na polju obrazovanja, ali sve ide vrlo sporo.

Što se tiče samih Roma, najbitnija stvar je zapravo obrazovanje. Tu se malo upada u neki začarani krug. Postoje koordinatori pri školama, ali to nešto slabo ide. Obrađuje se romski jezik kao fakultativni, ali sve u svemu, sporo sve to ide.
Procenat Roma koji završavaju visoke škole se meri sa 0,0 i nešto. To je još uvek splet nekih slučajnih okolnosti. Mada, poboljšava se to. U principu, sve ove stvari idu na bolje, ali čini mi se da idu sporo, to je jedini problem.
Koje su to predrasude koje većinska populacija uglavnom ima prema Romima?
Odakle početi – kradu, prljavi… Recimo da su to dve glavne karakteristike. Neke od predrasuda su i da su lenji. U tom opsegu se sve stvari kreću. Ja mislim da je sve obrnuto.

Osman Balić direktor YUROM Centra naglašava da se na polju obrazovanja dosta toga učinilo, ima promena, mnogi gradovi daju stipendije srednjoškolcima i studentima iz svojih budžeta.

Da. to je i bila oblast koja se inače, tridesetak godina unazad činila nemogućom misijom, prosto, bila je floskula, stereotip, da Romi neće da uče. Sada posle 20 godina vidimo jednu suprotnu dijagnozu. Romi su itekako učili ovih 20 godina, imate preko 1.500 studenata na univerzitetima u Srbiji. U samom Nišu imate oko stotinak studenata. Polovina ovih studenata je završilo studije, radi se o profesorima, lekarima, inžinjerima, pedagozima. Što se tiče obrazovanja, tu je uveden i taj institut pedagoškog asistenta, koga smo i kvalifikovali zakonom, on postoji sada u Zakonu o obrazovanju. To su lica koja se nalaze između škole i porodice i omogućavaju bržu i efikasniju komunikaciju, između škole i roditelja. U tom smislu je to i dalo rezultate u osnovnošolskom obrazovanju i srednješkolskom obrazovanju. Vrh toga je zapravo sasvim zadovoljavajući broj Roma koji su završili fakutete, zahvaljujući tim afirmativnim merama, pozitivnoj diskriminaciji u okviru dekade Roma. Obrazovanje je zaista nešto što uliva optimizam. Na kraju u obrazovanje je uvek, znanje, dobro ulagati. To se isplatilo i društvu, nadam se da će to imati efekata i u samoj romskoj zajednici. Oni su pre svega obrazovani zbog ličnih potreba, ali i u nadi da će se vratiti u zajednici i nastaviti taj proces emancipacije Roma.

Ajša Alić je jedna od 250 pedagoških asistena u Srbiji. Ona je u ovom poslu od samog početka, oko 25 godina prati uspeh romske dece u obrazovanju.

„Meni je drago da se broj romske dece, bez obzira da li je predškolska grupa, osnovna škola ili srednja škola ili fakultet sve veći i veći broj dece pristupa sistemu. I sami roditelji shvataju značaj obrazovanja njihove dece tako da danas imamo veliki broj dece koja su upisana i u predškolske grupe, u prvi razred osnovne škole, u srednjim školama ih ima puno, to su srednje stručne škole i uglavnom deca upisuju četvorogodišnje smerove, što je meni jako drago. Nakon toga, neko se opredeli da studira, a neko se opredeli da radi u struci ili u novim fabrikama koje su otvorene u Nišu. Medjutim, kada je u pitanju i zapošljavanje, ta ista deca, samim tim što kreću da rade, oni isto tako pomažu svojoj porodici novčano, što mislim da je jako važno.“

Edukacia importantno

Sikljovipa tano em importantno segmenti ko djivdipe. Ko agorutne 20 bersh kobo rem ovol e inkluzija taro rromano amalipa ko sikljovipa jerdilo but ucha, numa isi panda problemija ko anglosikavno sikljovipa basho kova pacha kaj ka aven ko reso. Jek taro odola problemija ko anglosikavno sistemi, basho kova psihologo tari fundoni sikavni „Vuk Karadjich“ Anita Cekich ko Nishi phenola kaj ko reso taro odova valjanol te kerolpe butisar bi po palal ovenaj rezultatija.

“Anglosikavni edukacija , o lafi anglosikavno, priprema bashi sikavni tani dji negde em ushteda ako o ćhavo ko anglosikavno sistemi isi te shaj arakhi o vakti kova shaj ka koristini bashi adaptacija, socjalizacija, pendjaripa e thaneja kote beshol, e pustikaja, kalemeja, thaj sa avere buchenca kola ovena ki anglosikavni edukacija, dikhelape djaiba anglal kana djala ki angluni klasa, odova procesi tari edukacia ovela po tikno, te proces tari socijalizacija ovola po tikno soske o ćhavo djanela so adjikeri ole ki sikavni. Tari aver rig, anglosikavni edukacija premalo krisi tano obavezno thaj baro gendo taro ćhave, numa olenge daja thaja dada ramosarena e ćhaven ko vakti, o ćhave tane ramosarde numa ashti phenava kaj sa o ćhave redovna thaj odova sebepi ovola po lungo vakti ki adaptacija, socijalizacija thaj sikljovipa.

Svetislav Jovanovich, sherutno taro Rromano Kultiraako Centro phenola kaj o foro kerola but bucha sar o ćhave kola tane socijalno ugrozime shaj ovol olen jek shaipa ko sikljovipa, a dodatno poenija basho ramosardipe ko mashkarune sikavne kerola shaipa te ramosare sikavne kola mangena.

“Kana ko puchipa sikavne taro undone sikavne, samo okola kola socijalno ugrozime lena pustika bizo thajra dji ki oftoto klassa thaj hajbe bizo thajra a akana isi amen shaipa te kana ramosarenape ko mashkarune sikavne isi olen 30% po buderi ko poenija, em basho fakultiteti isi odola shaipa, odova sebepi shaj ramosaren sikavni koja mangena em naje olen shukar suksesi ko sikljovipa, akana ko trend te rromane ćhave mangena te ramosaren medicinaki sikavni .”

Ana Sachipovich tani sherutni taro amalipa „Osvit“ kova mangola te kerol poshukrupa thaj te arakhi kultira thaj tradicija ko Rroma. Uzaro odova kerola buti te bajraripe e godi koro terne Rromnja kobor importantno o sikljovipa, ekomonijako jekhipa, olake o sikljovipa kotor taro djivdipa, me but ko Rromnja.

Me sijum baripali so sijum Rromni. Sijumaj jekhutni Rromni ki gimnazija ko Aleksinac thaj ko fakulteti ko Nish, po palal hem jekhutni Rromni zhurnalisti. O Rromnja tane po but droma didkrimishime thaj odoleske mangljum te azhutinav olenge. Ciljo taro amaro Amalipa zoralipa taro Rromnja thaj te sikava olenge kobor importantno o sikljovipa. Sikljovipa tano fundono, angluno djaipa anglal ko shukar keriba taro lichno than ko amalipa. Valjanol te kerolpe napia ko familije te o ćhaja djana ko sikavne thaj te sikavipe olenge kaj o sokljovipa na kerol ćhilale bucha ko olengoro moral thaj muj.

Dragan Ristich, producenti, akteri thaj frontmeni tari grupa Kal, phenola kaj kerolape buti ko sikljovipa , numa sa djala po hari.

Kana ko puchipa o Rroma, emimportntno buti tani sikljovipa. Odothe po hari khuvola pe ko magijako rroto. Isi koordinatorija ko sikavne, numa odothe na djala sar valjanol. E rromani ćhib tani sar fakultativno, numa ko sa kana dikholape, sa odova po gari djala.
Procenti taro Rroma kola agorishinen uche sikavne dikholape ko 0,0 thaj khanchi. Odothe numa isi em nesave avera bucha. Numa, odova djala po shukar. Ko principi, sa akala bucha djan po shukar, numa po hari, odova tano jekhutno problemi.
Kola odola predrasude kola o na Rroma isi olen premalo Rroma?
Kotar te startuina – chorena, melale … te ohena kaj tane odola duj karakteristike. Nesave taro predrasude tane em kaj tane na bucharne. Odola bucha adjahar djana. Me gndinav kaj odova ko iramo rndo.

Osman Balich sherutno taro YUROM Centar phenola kaj ko sikljovipa but bucha kerdjepe, isi promene, but forija dena stipendije basho mashakrsikavne thaj studentijenge taro ple budzetija.

Oja. Odoja em sine buti koja, palal trijanda bersh sine but phari misija koja nashti ovela, floskula, stereotip, kaj o Rroma na mangena te sikljoven. Akana palal o 20 bersh dikhaja jek javer dijagniza. O Rroma ko akala 20 bersh siklile but, isi po bderi taro 1.500 studentija ko univerzitetija ki Srbija. Ko Nishi isi tumen dji ko 100 studentija. Ekvash taro lende agorishindje o sikljovipa, on tane profesorija, doktorija, inzhinjerija, pegagogija. Ko sikljovipa, isi em instituti pedagogijako asistenti, kova ovol em ko hakaj, ov akana ovol ko Hakaj taro sikljovipa. Odola tane manusha kola ovena mashkaro sikavne thaj familije thaj kerena shaipa bashi po sig komunikacija, mashkarosikavne tha daja em dada. Ko odova gndipa dindja em rezultatija ko fundono sikljovipa thaj mashkarsikavno sikljovipa. Em shukar taro dova tano o gendo taro Rroma kola agorishindje o fakultetija, sebepi taro odola afirmativno mere, pozitivno diskriminacija ko okviri tari dekada e Rromengi. Sikljovipa tano hanchi so dola optimizam. Ko sikljovipa shukar te djandipa ulozhinipe. Odova iplatinipe ko amalipa, pachav kaj odova ka ovol efekti em ko rromano amalipa. On tane maj anglal sikavne ebepi tari peste, numa pachav kaj ka iranen pe ko amalipa thaj ka lundjarena odova proces tari emancipacija e Rromengi.

Ajsha Alich tani jek taro 250 pedagoshko asistentija ki Srbija. Oj tano ki akaja buti taro starto, 25 bersh pratini o suksesi taro ćhave ko sikljovipa.

Mange but drago kaj baro gendo taro rromane ćhave, naje ko puchipa da li angloikavni grupa, fundoni sikavni numa mashkaruni thaj faulteti sap o baro gendo taro ćhave khuvela ko sistemi. O daja thaj dada djanena kobor importantno o dikljovipa taro lengere ćhave thaj adjahar isi amen baro gendo taro ćhave kla ramosarde ko anglosikavne grupe, ko anglune klase ko fundone sikavne, ko mashkarune sikavne isi but ko struchno sikavne ko shtar bersh so mage kerol baro drago. Palal odova, neave djana ko studije, avera kerena buti ki struka ko neve fabrike kola phravdile ko Nishi. Numa kana ko puchipa e buti, odola ćhave odoleja so kerna buti , azhutinen ple familije ple buchaja so gndinav kaj but importantno.

U Srbiji postoje preko 700 podstandardna naselja u kojima žive pripadnici romske zajednice. Na žalost malo se radi na urbanizaciji tih naselja, tako da predrasude, stereotipi pa i diskriminacija su građeni na izgledu romskih naselja, na tom nimalo izglednom položaju ljudi koji u njima žive. Kada je grad Niš u pitanju, ulaganja u infrastrukturu u romskim naseljima u poslednjih 15 godina nema, a razlog su nelegalizovana naselja. Beograd mala, Stočni trg i Crvena zvezda tri su najveća naselja u kojima živi najbrojnija nacionalna manjina u Nišu, zvanično sa oko osam hiljada pripadnika ove manjine, medjutim nezvanično ih ima tri puta više.

Nišlija Dejan Džemailović iz naselja Beograd mahala je predao zahtev za legalizaciju objekta odnosno Ozakonjenje, pre svega zahvaljujui projektu YUROM Centra iz Niša koji je platio izradu elaborata i svih ostalih troškova za Ozakonjenje objekta, na žalost već 2 godine je bez odgovora iz nadležne Uprave.

Ovde sam od rođenja u Sarajevskoj ulici, ovde su živeli moji preci, znači moj čukun, čukun deda i tako … Moj problem je bio zemljište , objekat kao objekat imamo i to je naše, ali zemljište nije naše. Taj problem nije samo kod mene, mislim da je kod svih mojih komšija u ovoj ulici, znači nijedna kuća nije legalizovana. Imali smo priliku, i ovog puta se zahvaljujem gospodinu Osmanu Baliću, koji je pokrenuo tu akciju legalizovanja objekta, znači bio je geometar bio je i inžinjer koji je došao i popisao sobe, izmerio objekat, slikao , dobio sam elaborat koji sam predao za legalizaciju još pre dve godine. Imam dokumenat da sam ja to predao, kad sam bio tamo oni su mi rekli da uopšte nije problem elaborat, samo je problem zemljište. Još nešto da vam kažem ja uredno plaćam porez na kuću koja je na moje ime, ništa ne dugujem, ni struju ni za vodu regularno plaćam svaki mesec.

U poslednjih 20 godina Srbija je imala četiri Zakona o legalizaciji, a ni jedan nije u obzir uzimao problematiku naselja u kojima žive Romi, a upravo je urbanizacija jedan od osnovnih preduslova za razvoj. Zahvaljujući Stalnoj konferenciji romskih udruženja gradjana – Ligi Roma, država je septembra 2015.g. dobila „poklon“ koji, na žalost, još uvek odbija da prihvati iako je reč o dokumentu koji nudi realna i optimalna rešenja za rešavanje jednog kompleksnog problema. Reč je o Nacrtu zakona o legalizaciji romskih naselja u Srbiji.

Prema rečima Osmana Balića, direktora YUROM centra i predsednika Lige Roma, u pitanju je zakon koji bi omogućio da se naselja izgrađena ili rekonstruisana pre 1971. godine u kojima živi više od stotinu Roma, sačuvaju kao celina, i legalizuju.

Pitanje zemljišta je pitanje koje muči skoro 100 posto vlasnika kuća u romskim naseljima. Romska naselja nisu urbanistički uređena, do skoro nisu bila isparcelisana, ta urbanizacija i kodifikovanje kroz urbanističke planove prvog drugog reda je donekle urađena, uglavnom nije problem u urbanistima nego je problem u političkoj volji. Po istom principu kako su društveni stanovi protivno Ustavu postali privatna svojina, po istom principu i sa istom dozom političke odgovornosti treba usvojiti taj predlog Zakona o legalizaciji održivih naselja, na kraju taj Zakon koga smo mi u okviru Lige Roma uradili zajedno sa najboljim stručnjacima toga vremena, stoji evo 7-8 godina u nekoj skupštinskoj fioci. Taj Zakon je jedino rešenje, Ministarstvo građevine, državna sekretarka Damjanović je tada na jednom skupu rekla uradite taj predlog Zakona, mi smo uradili i uredno predali nadležnom Ministarstvu i u Skupštinsku proceduru, krajnje je licemereno , da sada evo toliko dugo ćute, a taj problem legalizacije kuća romskih naselja postoji, dakle ima minimum oko 100 hiljada Roma u Srbiji sa ovakvim problemom.

Pravno-imovinsko bucha em baro problemi ko Ozakonjenje-Legalizacija taro rromane khera.

Ki Srbija isi po buderi taro 700 telostandardne beshipaske thana ano kola djivdinena manusha taro rromano amalipa. Numa, but hari kerdjape buti ki urbanizacija taro odola beshipaske thana, thaj djahar o predrasude, stereotipijs thjaj e diskriminacija ovena premalo sar so dićhona rromane beshipaske thana, kova naje sar so valjanol. Kana ko puchipa foro Nish, thajra ki infrastruktura ko agorutne 15 bersh na sine, sebepi tano nalegalizuime beshipaske thana. Beograd mahala, Stochni trg thaj Crvena zvezda em bare beshipake thana ano kola djivdinena o Rroma ko Nishi kola em bari nacionaki minoriteti, ofocoalno dji ko milje, na officialno dji ko trin droma buderi.

Dejan Djemailovich taro Nishi taro beshipasko than Beograd mahala dindja zahtev bashi legalizaija , sebepi taro projekti YUROM Centro taro Nishi kova pokindja keriba taro elaborati thaj avera troshkija bashi legalizacija, numa vech duj bersh bizo odgovor tari Uprava.

Akate sijum taro bijandipe ki Sarajevsko drom, akate djivdindje mle , mlo parapapo, papo … Mlo problemi sine e phuv, kher sar kher isi amen thaj odova amaro, numa e phuv naje. Odova problemi naje samo ki mande, gndinav kaj odova problemi ko sa mle komshije, numa nijek kher, naje legalizuimo. Sine amen shaipa, thaj oakava drom shukri kerava ko rajo Osman Balich, kova kerdja odoja akcija tari legalizacija e kherengi, sine o geometar inzhinjeri kova alo thaj ramosarda o sobe, merindja o kher, slikindja, liljum elaborat kova dindjum bashi legalizacija anglal o duj bersh. Man isima dokumenti kaj odova predaindjum, kana sijuma odori phendje mange kaj odova na sine problemi, numa problemi e phuv. Te henav tumenge panda khanchi me pokinav o porezi basho kher koja ko mlo anav, khanchi na sijum borchi, ni struja ni pani sa regularno pokinav svako ćhon.

Ko palune 20 bersh e Srbija sine ola 4 Hakaja ki legalizacija, numa nijek na dikhlja sar so valjanol e problematika ko beshipaske thana kote djivdinena o Rroma, a odoja tani urbanizacija koja jek taro sa o angloshaipa basho poshukaripa. Sebepi taro SKRUG-Liga Roma, e rashtar ko 2015.bersh lilja prezenti kova panda na lilja em ako o lafi taro dokumenti kova dola realno thaj optimalno reso basho jek kompleksno problemi. Lafi taro Nacrti taro hakaj tari legalizacija taro rrromane beshipaske thana.

Sar so phenol o Osman Balich, sherutno taro YUROM centro thaj prezidento tari Liga e rromengi, ko puchipa o hakaj kova shaj kerol shaipa te o beshipaske thana kola kerde uma rekonstruishime anglal 1971 bersh ano kola djivdinena po buderi taro shel Rroma, arakhenape sar jek thaj oven legalizuime.

Puchipa tari phuv muchini pashe uzaro 100% taro manusha ko rromane beshipaske thana. Rromane beshipaske thana naje urbanistikano kerde, dji sigate na sine parcelishime, odoja urbanizacija thaj kodifikacija prekalo urbanistikane planija taro angluno thaj dujto rndo dji ko negde kerdi, thaj naje problemi ko urbanistija numa problemi ko politikano mangipa. Ko jek principi sar so o amalikane khera na premalo Ustav ule privatno, ko jek principi thaj politikano pucipa valjanol te lol pe o predlogo tari Hakaj tari legalizacija taro beshipaske thana, ko agor odova Hakaj kova amen kerdjam em shukar djanle manushencar kola sine ko odova vakti, 7—8 bersh behsela ko nesavi fioka. Odova hakaj tano jek reso, Ministreumi tari gradjevina, rashtraki sekretarka Damjanovich tada ko jek kedinipe phendja keren odova predlog taro Hakaj, amen odova kerdjam thaj dindjam ko Ministreumi thaj ki Skupshtinaki procedura, shaj phenav kaj odova licemerno, isi dji ko 100 milje Rroma ki Srbija akale problemija.

U Srbiji se procenjuje da postoji oko 1.5 miliona bespravno izgrađenih objekata. Novi Zakon o Ozakonjenju Objekata iz 2018. godine postavlja jasne smernice o tome koji objekti moraju biti legalizovani. To uključuje objekte koji su potpuno završeni, kao i one na kojima su izvedeni osnovni konstruktivni radovi poput temelja, stubova, greda, armiranobetonske tavanice i krovne konstrukcije, bez obzira na završenu fasadu. Stepen završenosti se procenjuje prema vrsti i nameni objekta.

Legalizacija objekata je obavezna za sve objekte koji nisu izričito izuzeti zakonom. Proces uključuje nekoliko koraka:

1. Prikupljanje Dokumentacije: Potrebno je obezbediti sve potrebne dokumente koji dokazuju postojanje i izgradnju objekta.
2. Provera Urbanističkih Uslova: Utvrđuje se da li objekat ispunjava urbanističke zahteve.
3. Izrada Geodetskog Snimka: Ovlašćeni geodeta pravi precizan snimak objekta.
4. Plaćanje Taksa i Naknada: Pri podnošenju zahteva plaćaju se određene takse i administrativne naknade.
5. Podnošenje Zahteva: Nakon prikupljanja dokumentacije, podnosi se zahtev nadležnom organu.
6. Provera i Odobrenje: Zahtev se pregledava i, ako je sve u skladu sa zakonom, izdaje se odobrenje za legalizaciju.

Takse za Legalizaciju Objekata

Taksa za legalizaciju zavisi od vrste, površine i namene objekta. Za kuće i stanove, takse se kreću od 5,000 dinara za objekte do 100 m², do 50,000 dinara za objekte preko 300 m². Za poslovne objekte, takse su znatno veće i mogu iznositi do 3,000,000 dinara za objekte preko 1500 m².

Međutim, kakva je situacija u romskim naseljima kojih u Srbiji ima oko 800.

Više od 20 odsto stanovnika podstandardnih romskih naselja u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi, a više od 55 odsto nema pristup kanalizaciji, dok 14 odsto nema pristup struji, pokazuju podaci dobijeni mapiranjem, koje je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Tim UN za ljudska prava.

Kako i da li je moguće legalizovati objekte u takvim naseljima, sdruge strane ima situacija kada porodice imaju svu potrebnu dokumentaciju, novac ali nemaju rešene pravno-imovinske odnose.

Jedna od njih je i porodica Redžić iz Niša , oni žive u porodičnoj kući koja je stara više od 60 godina.

U ovoj kući je živeo moj otac, on je kupio ovaj plac od jednog Srbina, imamo i predugovor koji je u to vreme potpisan od strane kupca, prodavca i dva svedoka, ali nije bio overen u Sudu ili negde drugde. Eto ja sam predao dokumenta za legalizaciju i 2005, 2015, uvek kada sam čuo da može da se legalizuje kuća. Prodavac je preminuo, nema naslednike i šta sada da radim?, pita se Bratislav.

Prošle godine je grad Niš potpisao Memorandum o saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom o legalizaciji objekata u romskim naseljima gde je to moguće. Za korisnike ovog programa odabrano je 30 porodica, među njima je i porodica Redžić koji nisu krili radost kada su čuli da za njihov problem postoji rešenje.!

Možda je ovaj projekat putokaz za rešavanje problema u romskim naseljima kada je u pitanju parcijalna legalizacija objekata. Ukoliko ovaj projekat u narednom periodu da pozitivne rezultate verujemo da će grad Niš učiniti mnogo više kako bi pomogao u legalizaciji objekata u romskim naseljima kojih u Nišu ima 5 sa oko 3 hiljada objekata.

Legalizacija – Ozakonjenje pharo procesi!

Ki Srbija phenolpe kaj isi dji ko 1,5 milionija khera kola kerde bizi dozvola. Nevo Hakaj taro Ozakonjenje o khera taro 2018.bersh sikavi shukar smernice taro odova save khera shaj ovena legalizuime. Odothe lena than khera kola sa agorishime, sar em okola kolen isi temelji, stbija, grede, betonsko ploche taj kroveske konstrukcije, em ako naje agorishimi asada. Stepeni taro agorishipa dikhelape premali vrsta thaj soske o kher.

E legalizacija taro khera basho sa o khera obavezno kola naje zabranime hakajeja. Akava procesi sikavi nekozom korakija:

1. Kedinipa tari Dokumentacija: Valjanol te obezbedinenpe sa o dokumentija kola sikavena egzistiripa thaj keriba taro objekti.
2. Provera taro Urbanistikane Shaipa: dikhelape da li o objekti pherela urbanistikane valjanipa.
3. Keriba taro Geodetsko Snimko: o geodeti kerola precizno snimko taro kher.
4. Pokinipe taro takse thaj naknade: Kana delape zahtevi pokinenape takse thaj administrativno naknade.
5. Deipa taro zahtevija: palal so kedolpe i dokumentacija, delape zahtev ko nadlezhno organi.
6. Provera thaj odobrenje: O zahtevi dikholape thaj ako sa premalo hakaj, dolape odobrenje bashi legalizacija.

Taksa bashi legalizacija taro kher

Taksa bashi legalizacija tari vrsta, povrshina thaj soske o kher. Basho khera, o takse taro 5 hiljade basho khera dji ko 100 kvadratija, dji 50 milje dinarija,basho khera prekalo 300 kvadratija. Basho bucharne khera, o takse but po bare thaj shaj ovena dji o 3 milionija dinarija basho khera prekalo 1500 kvadratija.

Numa, savi e situacija ko rromane beshipaske thana kola ki Srbija isi dji ko 800.

Po buderi taro 20 procentija manusha ko telostadardno rromane bashipaske thana ki Srbija naje olen shaipa basho pani, a po buderi taro 55 % naje olen kanalizacija, dji kaj 14 % naje olen struja, sikavena o podatkija kola kerdje o Tim basho socijalno ukljuchipa thaj po tikno chororipa tari Guverna tari Srbija thaj Tim UN basho manushikano hakaj.

Sar thaj da li shaj te legalizuinipe o khera ko adjahar beshipaske thana, tari evr rig isi situacija kana o familije isi olen sa dokumentija, thajra numa naje olen reshime pravno-imovinsko bucha.

Jek tari olende tani em i familija Redjich taro Nish, on djivdinena ko familijako kher kova po purano taro 60 bersh.

Ano akava kher djidindja mo dad, ov kindja akava than taro jek Srbo, isi amen em predugovor kova ko odova than ramosardo kotaro manusha so kindja, bikindja thaj duj svedokija, numa na sine overimo ko Sudo numa aver thane. Me dindjum o dokumentija bashi legalizacija ko 2005, 2015 bersh, kana shundjum shaj te legalizuinolpe o kher. O manush so bikndja o kher mulo, naje naslednikija, so te kerav akana?, pucholape o Bratislav.

Nakhle bersheste o foro Nish ramosardja Memorandum tari buti Ekumensko humanitarno organizacijaja bashi legaizacija taro khera ko rromane beshipaske thana kote odova shaj. Basho korisnikija taro akava programi birimo 30 familije. Mashkari olende em i familija Redjich kova na garavdja mangipa kana shundje kaj basho olengoro problemi isi reso!

Shaj te ovol kaj akava projekti sikavno droma basho reso taro problemija ko rromane beshipaske thana kana ko puchipa parcijalno legalizacija taro khera. Ako akava projekti ko avutno vakti dol pozitivno rezultatija pachaja kaj o foro Nish ka kerol sa, sar te azhutinol ki legalzacija taro khera ko rromane beshipaske thana kola ko Nishi isi 5 thaj isi 3 milje khera.

Pedagoški asistenti u Srbiji su u obrazovnom sistemu od 1998 godine, koji su tada bili poznati pod nazivom romski asistenti.

Zadatak pedagoških asistenata u školama je da pruže pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima u skladu sa njihovim potrebama. Takođe, oni bi trebalo da pomognu i nastavnicima i vaspitačima u cilju unapređivanja rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. Pored toga, oni sarađuju i sa porodicama, a pružaju podršku zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama u pripremi i realizaciji nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

Broj pedagoških asistenata je povećan, 2015. ih je bilo 173, a ove godine angažovano je 280 pedagoških asistenata. U svim osnovnim i srednjim školama i u predškolskim ustanovama formirani su timovi za inkluzivno obrazovanje, kao i timovi za dodatnu podršku učenicima. Istovremeno, znatno se smanjio broj učenika koji pohađaju škole i odeljenja za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju: 2013/2014. školske godine iznosio je 7.453, a deset godina kasnije, 2023/2024, taj broj je 4.735 učenika.

U Nišu imamo pet pedagoških asistentkinja/ata. Pedagoški asistenti su u OŠ“Vuk Karadžić“ , „Radoje Domanović“ „Kralj Petar I“, „Sreten Mladenivić Mika“ i u Niškoj banji u „Ivan Goran Kovačić“

45-godišnji Esat Ametović kaže da su pedagoški asistenti bili od vellike pomoći njegovoj deci tokom obrazovanja.

Iako je ostvaren napredak u pogledu uključivanja dece iz osetljivih grupa u obrazovanje, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca romske nacionalne pripadnosti, deca niskog socioekonomskog statusa i deca koja žive u ruralnim ili udaljenim područjima još uvek se teže uključuju u redovno kvalitetno obrazovanje u odnosu na drugu decu. Četrdeset procenata petnaestogodišnjih učenika ne dostiže ni osnovni nivo kompetencija u oblasti čitanja, matematike i naučne pismenosti, a taj broj raste na 50% kod dece niskog socioekonomskog statusa. Situacija se pogoršala tokom pandemije kovida-19.

U poslednjih nekoliko godina dosta toga se čini i na obrazovanju pedagoških asistenata, njihova uloga je vrlo značajna u obrazovanju romske dece, zahvaljujući njima deca iz romske zajednice čine velike korake u sistemu obrazovanja. Jedan od problema sa kojima se pedagoški asistenti susreću je i sistematizacija njihovog radnog mesta, koji će biti njihovi budući poslovi na poziciji pedagoških asistenata? Ove probleme bi trebao rešiti podzakonski akt, odnosno Pravilnik o pedagoškoj asistenciji. Taj Pravilnik je usvojen 2020.godine,nakon donošenja Pravilnika o pedagoškom i andragoškom asistentu gde se tačno taksativno navode prava i obaveze asistenata, bilo je više sastanaka između predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalnog sveta romske manjine i Asocijacije pedagoških asistenata, na temu rešavanju problema oko kvote odnosno broja učenika sa kojima u školskoj 2020/21 godine će raditi asistenti.

Prema informacijama sa sajta Nacionalnog saveta romske manjine saznali smo da je usvojenim izmenjenim Pravilnikom smanjene kvote za ispunjavanje angažovanja pedagoških asistenata u osnovnim školama. To u praksi znači da će za angažovanje PA biti dovoljno 20 učenika, a za pun fond časova 35. I tako 280 ljudi koji se svakodnevno bore za bolje sutra romske dece i danas nemaju neke bolje uslove rada, na početku svake školske godine postoji strepnja da li će im se produžiti Ugovor o radu ili ne!

Pedagoshko asistenti, stubo ki edukacija.

Pedagoshke asistentija ki Srbija ko sikljovipasko sistemi taro 1998.bersh, kola sine pendjarde sar rromane asistentija.

Zadatko taro pedagoshko asistentija ko sikavne te dol azhutipa thaj podikeripa e ćhavenge thaj sikavnenge okova so olenge valjanol. On bi valjenenaj, em te azhutinen e sikavnege thaj vaspitacjijenge sebepi te djalpe po anglal ki buti e ćhavencar thaj sikavnencar kolenge valjanol azhutipa. Uzaro odova, en kerena buti e familijencar, thaj den azhutipa bucharnenge ko sikljovipasko khera thaj ki realizacija taro sikljovipsake thaj avrisikljovipaske aktivnostija.

O gendo taro pedagoshko asistentija barilo , ko 2015.bersh sine 173, a akale bersheste isi 280 pedagoshko asistentija. Ko sa fundone thaj mashkarune sikavne thaj ko anglosikavne khera formirime timija basho inkluzivno sikljovipa, sar em timija basho podikeripa basho sikavne. Ko jek vakti, but tiknilo gendo taro sikavne kola djana ki sikavni thaj odelenja basho sikljovipa taro ćhave kos isi smetnje ko olengoro bajrovipa. 2013/2014 bersheste sine 7.453, a desh bersh po palal, 2023/2024, odova gendo sine 4.735 sikavne.

Ko Nishi isi amen 5 pedagosho asistentija/kinje. On kerena buti ko Fundone sikevne „Vuk Karadjich“, „Radoje Domanovich“, „Kralj Petar I“, „Sreten Mladenovich Mika“ thaj ki Nishko banja „Ivan Goran Kovachich“.

45-bershengo Esat Ametovich phenola kaj o pedagoshke asistentija sine taro baro azhutipa oleskere ćhavenge ko sikljovipa.

„Me sijum bizi edukacija, kerava buti ki Medijana, mi romni da bizo edukacija. Isi amen shtar ćhave taro kola trin agorishindje fundoni sikavni, numa ramosade em mashkarune sikavne. But shukar kerava basho asistentija kola azhutindje me ćhavenge ki sikavni thaj te na mukhen pli edukacija.

Ako da sine djaipa anglal taro te o ćhave taro osetljivo grupe len than ki edukacija, ćhave kola isi olen nesavo smetnje ko razvoj, ćhave taro rromano minoriteti, okola kola isi olen tikno socioekonomijako statusi thaj ćhave kola djivdinena ko dur thana, thaj phare lena than ki edukacija kvalitetno premalo avera ćhave. 40% taro sikave kas isi 15 bersh naje olen fundono niveli tari kompetencija ko ramosardia, matematika… , a odova gendo djala ko 50% ko ćhave kas isi tele socioekonomijako status. E situacija uli panda po phari ki pandemija kovid-19.

Ano nekobor palune bersha but kerolpe em ko sikljovipa taro pedagoshko asistentija, olengiri rola tani importantni ko sikljovipa e ćhavengo, olengoro sebepi ćhave taro rromano amalipa kerena baro djaipa anglal kosistemi tao sikljovipa. Jek taro problemija koleja o asistentija dikhenape tano sistematizacija taro olengo buchako than, savi buti ka ovol olen ko avutnipa? Akala problemija valjanol te anol ko reso telohakajesko akt, numa Pravilniko tari pedagoshko asistencija. Pravilniko kova liljape 2020.bersheste, kote asistentija taksativno phenolape soj olengi obaveza thaj hakaj, sine po buderi sastankija mashkaro Ministreumi taro sikljovipa, Nacionako saveti e rromengo, Asocijacija taro pedagoshko asistentija, ki tema taro reso ko problemi bashi kvota numa gendo taro sikavne kolenca ko 2020/21 bersh ka keren buti o asistentija.

Premalo informacije taro sajt Nacionako saveti taro rromano minoriteti djandjam kaj akale Pravilnikoja ule po tikne kvote basho angazhuipa taro pedagoshko asistentija ko fundone sikavne. Odova ki praksa phenol kaj bashi buti e asistentijegi valjnol 20 sikavne, a basho pherdo fondo 35.

Thaj adjahar 280 manusha kola marenape basho po shukarupe taro rromane ćhave avdive da naje olen po shukar shaipa ki buti, ko starto taro svako sikavno bersh isi dar da li olengoro Kontrakti bashi buti ka ovol lundjardo numa na!

Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja državljana Republike Srbije.

Ružica Jovanović je mlada zdravstvena radnica, medicinska sestra koja je imala sreće i odmah posle završene srednje škole počela da radi u državnoj bolnici u kojoj je i stažirala. Bolnicu je napustila posle dve godine jer su joj uporno produžavali ugovor o radu na 6 meseci iako su koleginice koje su posle nje počinjali da rade dobili ugovore o stalnom radnom odnosu.

,,Zdravstvena zaštita je dostupna svima u teoriji ali u praksi nije baš tako. Kao zdravstveni radnik koji je radio dve godine u državnoj zdravstvenoj ustvanovi i sada kao medicinska sestra u privatnoj klinici i u patronaži, mogu reći da mnoge romske porodice žive u siromaštvu i da im to znatno otežava pristup zdravstvenim uslugama. Nemaju lične dokumente pa samim tim ne mogu da se regularno zaposle već rade na sezonskim poslovima i kao sakupljači sekundarnih sirovina, što sam produbljuje siromaštvo i nestabilnost u kojoj se njihove porodice nalaze.

U privatnim klinikama retko su viđeni, gotovo da ih uopšte nema baš iz razloga jer nemaju stalne mesečne prihode a za državnu ustanovu nemaju overenu zdravstvenu knjižicu koja bi im omogućila pregled. Podelila bih jednu važnu informaciju, a to je da dosta žena, koje su se ostvarile kao majke, usled nedostatka informisanosti i loše socijo-ekonomske situacije, ne posećuju ginekologe. Stopa raka grlića materice je sve veća, a istim tim majkama deca nisu vakcinisana na vreme.

Zbog svega gore navedenog životni vek Roma i Romkinja je za 25 godina kraći od životnog veka opšte populacije“

Razgovarali smo i sa zdravstvenom medijatorkom koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa romskom populacijom i ona nam je rekla da situacija nije sjajna ali da kao neko ko je dugo godina u ovoj problematici vidi velike pomake, pogotovo kada je u pitanju vakcinacija dece i obavezni zdravstveni pregledi.

Kao veliki problem istakla je ne overene zdravstvene knjižice usled migracija iz manjih mesta u Beograd kada lica nemaju mogućnosti da se prijave na adresu u Beogradu pa overa knjižica nije u nadležstvu Grada nego moraju da idu u mesto na kojem su prijavljeni da bi ostvarili pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Sastipasko zutipe

Zakono pala sastipasko arakhipe - kava kanono kerel regulacia pala sastipasko arakhipe ande Republika Srbija, oleski organizacia, socijalno arakhipe pala sastipe e populaciako thaj generalo intereso pala sastipasko arakhipe.

Sastipasko arakhipe inćarel implementacija merengi thaj aktiviteturengi palo arakhipe thaj lačharipe sastipasko dizutnengo andar Republika Srbija.

Ružica Jovanović si terni sastipaskiri butjarni, nasvalimaski sestri savi sine baxtali te lel te kerel buti ki themutni bolnica sigo palo agorisardipe e gimnazijako, kote kergja praktika. Voj mukhlas e bolnica pala duj bersh ke von persistentnie lungarde lako buciako kontrakto pe 6 shon, vi te sas ke e kollegura so line te keren buchi pala late line permanentni buciake kontraktura.

„Sastimasko zutipe si savorenge ande teoria, ferik ke ande praktika naj dosta kade. Sar sastipasko butjarno savo kerdem buti duj berša ki raštraki sastipaskiri institucia thaj akana sar nasvalipa ki privatno klinika thaj ko patronato šaj te vakerav kaj but romane familie dživen ko čorolipa thaj odoja kerel buteder phare lenge te resen sastipaskere servisura . Nane len personalno dokumentia, odolesqe naśti te len regularno buti, numaj keren buti ko sezonalno buti thaj sar kolekcioneria e sekundarno surovinengo, so korkori peste buvljarel o čorolipe thaj o na-stabiliteto kote so arakhen pe olengere familie.

Von si tikno dikhline ano privatno klinike, pashe ni jekh, vash o sebepi so nane len konstantno masekosko inkomesti, thaj vash e themesko institucia, nane len certificirime sastipasko lil savo ka del shaipe te oven dikhline. Mangav te ulavav jekh importantno informacia, savi si kaj but džuvlja, save so kerdile deja, na vizitinen e ginekologen sebepi jekh bibutjako informaciako thaj jekh bilačhi socio-ekonomikani situacia. E siffra pe livmoderhalscancer vazdel pe, thaj e chavora kadale sa kodol dejange chi sas vaccinime pe vrama.

Pala sa so si opral phendo, e dživdipaski vrama e Rromane muršengi thaj džuvljengo si 25 beršenca maj cikno katar o trajo e generalo populaciako.

Amen vakerdam vi e sastipaskere mediatorka savi isi la but beršengi eksperienca ki buti e romane populaciasa, thaj voj phenda amenge kaj e situacia nane bari, numa sar vareko savo si hamime ano akava pučipe but berša voj dikhel baro progreso, maj but kana avel kaj e vaccinacia e chavorenge thaj e obligatorikane sastipaskere egzaminacie.

Sar baro problemo voj sikavgja bicertificirime sastipaskere karte sebepi e migracija kotar maj cikne forora ko Beograd, kana o manuša na isilen šajipe te registruinen pe ko adresa ko Beograd, odolesqe i certifikatiribe e karte nane ani jurisdikcija e forosko, numa von musaj te djan ko than kote so sas registrime te shaj keren o hakaj te len bipokinipesko sastipasko zutipe.

I danas kada govorimo o romskoj zajednici Romi često žive u siromaštvu i suočavaju se sa visokom stopom nezaposlenosti. Mnogi rade u neformalnom sektoru, što znači da nemaju pristup socijalnim pravima, kao što su zdravstveno osiguranje ili penzije. Osim toga često sesuočavaju s diskriminacijom, što otežava njihov pristup zapošljavanju, stanovanju i drugim ekonomskim resursima. Ova marginalizacija ima dugoročne posledice na njihove ekonomske mogućnosti.

Prilike za zapošljavanje i koji su deficitarni poslovi?

Danas u Srbiji postoje brojne prilike za zapošljavanje koje romska zajednica može iskoristiti. Kada govorimo o zapošljavanju, fokusiramo se na deficitarna zanimanja koja su posebno tražena. To uključuje vozače i radnike u transportnim firmama, kao i stručnjake u građevinskom sektoru. Sektor uslužnih delatnosti takođe nudi značajne mogućnosti, sa potražnjom za kuvarima, radnicima u fast food-u i keteringu, frizerima, negovateljima, kao i u uslugama čišćenja. Pored toga, zanatske delatnosti pružaju još više prostora za zapošljavanje i ekonomski napredak.

Na koji način doći do posla ili osnovati firmu?

Deo romske zajednice već koristi prilike na tržištu i ostvaruje značajne uspehe u različitim sektorima. Mnogi su pokrenuli uspešne građevinske i transportne firme, kao i preduzeća u oblasti čišćenja, nege lepote, a takođe su prisutni i u sektoru ugostiteljstva s fast food-ovima, restoranima i hotelima. Ovi primeri pokazuju kako aktivno angažovanje može doneti ekonomski prosperitet i osnažiti zajednicu.

Za sve koji traže svoju šansu postoji veliki broj nevladinih organizacija koje pružaju podršku u prekavligikaciji i dokvalifikaciji, obukama i stažiranju u cilju sticanja zanaja. Za one koji žele da pokrenu sopsteveni biznis nevladine organizacije im pružaju mogućnost za dobijanje bespovrtanih grantova i opreme za započinjanje biznisa.

Romski biznis klub (RBK) predstavlja ključnu vezu između romske zajednice, nevladinih organizacija i institucija u oblasti zapošljavanja i samozapošljavanja. Pružaju mogućnost za sve Rome i Romkinje za pomoć u pristupu finansijama, grantovima za pokretanje biznisa, pisanju biznis planova za sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i za informacije o mentorskim programima za otvaranje i vođenje preduzeća. Takođe, pružamo savete uspešnih romskih preduzetnika koji mogu biti od velike pomoći na putu ka poslovnom uspehu.

Daju mogućnost za povezivanje sa medjunarodnim organizacijama i institucijama koje pružaju za osnivanje biznisa za Rome i Romkinje. Neke od organizacija i institucija sa kojima RBK saradjuje su REDI organizacija, organizacija ADRA, Poljoprivredna zadruga malinari “Konjic”, FindTeck- Anoa- pristup finasijama, Romski edukativni fond, Kancelarija za inkluziju Roma, Nacionalna služba za zapošljavanjei mnogi drugi.

BUĆA THAJ EKONOMSKA INKLUZIJA

I adjes kana das svato karat romano kolektivo, e rromengo trajo si an bari beda thaj najlen buća. Majbut ćeren bući bizo lila, thaj godolese najlen lila pala sastipako arakibe thaj kanči najlen katar država kana phuraon. Osim kave phare situacije, takodje si bari diskrimanacija pe Rroma, godolese našti te araćen buća, ćera thaj aver ekonomske resursija. Kava situacija kaj si e Roma čudine pe rig ćeren baro bilačipe za lengo ekonomsko zuralipe.

Šansa pale buća i sae buća rodenpe majbut?

Adje an Srbija si bare šanse pal buća sae Roma šaj te len. Kana vaćaras pala buća das o svato pale buća sae majbut rodempe. Goj buća si pala vozačujra, bućarne sae ćeren o ćera. But si thana pala buća pala manuša sae džanen te ćeren habe, manuša sae džanen te činen bala, buća te araken e phure, buća te halaven. Još mjabut thana si ande zanatske buća.

Sar te araken bući thaj sar te ćeren firma?

Pe jekh rig e rroma već ćerde buznisijai silen bare uspehija an lendje buća. Majbut silen biznisija kaj ćeren ćera thaj pala transport, silen firme kaj halaven e ćera thaj zgrade, buća pala šukarime, silen fast-food buća, restoranija thaj hotelija. Kava so diklen akana si lačo primeri sar aktivacija bala buća šaj te barvarel rromani zajednica. Pala saore sae roden piri šansa šaj araken an NGOsae den sikabe pala aver buća, šaj brzo te sićon nevi bući, a sa te poćinen NGO. Ko mandjel te sile leko biznis, šaj te araćel granturja sae ni trubul te iril, thaj e oprema pala bući.

Romano biznis klubo (RBK) ćerda ključno konkcija katar rromani zajednica, NGO thaj institucije pala buća te majloko araken buća thaj biznisija. RBK del podrška te araken e love pala biznis, te araken granturja, von ćeren biznis planurja pala Nacionalno službake pala bućarake, thaj den informacije pala mentorske programija ko mandjel te putrel biznis. Isto den saveturja katar uspešne Rroma sae silen biznisija sar i tu men te ćeren an tumari firma. Goda šaj te avel bari šansa te ćeren but lačo biznis. RBK šaj te araken NGO thaj institucije sae den granturja te putres biznis. RBK ćerel bući sa REDI, ADRA, puvljaki zadruga kaj ćiden maline „Konjic“, Find-Tec – Anoa – den love, Naconalna služba e bućaki taj avere.

Posao pedagoškog asistenta jeste da bude u službi deteta, odnosno učenika, i okružen svojim saradnicima da pruža podršku deci u njihovom razvojnom putu kao i njihovim porodicama.

Oni su ključna karika koja povezuje decu, roditelje i instituciju i da je pedagoški asistent nezamenljiv. On je ključna osoba za podršku deci marginalizovane grupacije“

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u predškolskoj ustanovi i osnovnoju skladu sa njihovim potrebama kao i zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada.

On je profesionalno obučen član školskog osoblja koji, u radu sa nastavnicima, decom, porodicama i zajednicom, pomaže deci iz marginalizovanih grupa da iskoriste sve prednosti obrazovanja i prevaziđu teškoće sa kojima se suočavaju tokom školovanja. Uloga pedagoškog asistenta kao novog tipa prosvetnog radnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama se pre svega odnosi na podršku u učenju deci iz osetljivih grupa stanovništva, na rad sa decom koja dolaze iz socijalno depriviranih sredina romskom decom i, uopšte, na rad sa decom za koju nastavni kolektiv proceni da im je potrebna obrazovna podrška kroz različite vidove individualizovanog pristupa u radu u okviru nastave.
Pedagoški/a asistent/kinja učestvuje u realizaciji nastavnog procesa koji kreira i u okviru odeljenja sprovodi učitelj ili predmetni nastavnik, tako što asistira nastavniku u realizaciji nastavnih aktivnosti sprovodeći zadatke po nalogu nastavnika za određenu grupu učenika ili jednog učenika za koje je identifikovana potreba za individualizovanim pristupom u savlađivanju nastavnog gradiva.

Tokom cele godine asistenti učestvuju na sastancima Školskog inkluzivnog tima, Tima za zaštitu dece od nasilja u školama i drugim školskim timovima.

U Srbiji ima preko 200 pedagoških asistenata u osnovnim školama.

Posao pedagoškog aistenta nije dovoljno plaćen, s obzirom na obim i sadržaj posla. Njihov pravni status takođe nije regulisan, nemaju stalni radni odnos već obnavljaju ugovor sveke školske godine. Pravni status je nerešen što dodatno utiče na gubitak motivacije za rad pedagoških asistenata.

Aistenturja ande sikavni – sikavne thaj amala

Bući kataro o asistento si te ćerel lačipe e čavorendje ande sikavni, te sile lači saradnja katara aver manuša ande sikavni, thaj te del bari podrška e čavorendje an lengo baripe thaj lendje familijendje .

Asisteturja si majimportnatno manuš katar bajatura, lendje deja thaj dada, i katar institucije. Pala čavore kaj si thode pe rig asistntura si maj importnatne.

Asistenturja ande sikavni den podrška i kana si jekh bajato thaj kana si majbut, thaj and kindergarten thaj ande sikavni. Von pomožin i manušendje kaj ćeren bući ande sikavni.

Von si profesionalno sikade thaj si članurja katar odbora onde sikavni, sae ćeren bući katar manuša ande sikavni, ćeren bući e čavorenca, thaj lendje familijenca, pomožilen e čavorendje kaj si thode po rig te silen an pire vasta džanglipe thaj te avelendje majloko ande sikavni. Asistenturja sar neve bućarne ande sikavni, lendj majimortnatni bući si te pomožin e čavorendje te majloće sikaven ande sikavni, von si pala amare Rromane čavore, e čavore kaj aven andar familije kaj najlen love, tahj čavore kaj sikavne phenen kaj trubulen loćaripe.

Asistenturja den e podrška sikavendje sar te ćeren o lila pala čavore kaj trubulen podrška te sićol majlače.

Asitenturja ando sao berš si pe sastankurja e timoja pala inkluzivno sikibe, thaj e timoja kaj araken e čavoren katar maripe ande sikavne.

Ande Srbija si majbut nego 200 asitentjura nade sikavne katar 1. dži ko ohtoto razredi.

Asitenturja ande sikavni ćeren bari bući pala čavore ande sićon majlače ali ipak najlen bare love pala goj bući. Lendje lila pala bući naj čače, najlen bući pala sajek nego svako berš ćeren neve lila. Godolese kaj najlen lila pale bući pale sajek, asistendje si but pare te ćeren bući kaj ni džanen da li „tara“ ka ćeren bući.

Promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti: Uloga mladih Roma i Romkinja

Centar Novi Svet deli sa Vama članak o ulozi mladih kod promovisanja tolerancije i poštovanja raličitosti, napisanog u okviru projekta „Zajedno sa mladima do cilja“, sufinansiranog od strane Sekretarijata za sport i omladinu.

U današnjem svetu, gde su tolerancija i poštovanje različitosti ključni za društvo, mladi Romi i Romkinje igraju presudnu ulogu kao ambasadori promena. Njihova sposobnost da promovišu vrednosti drugarstva, poštovanja, dobrote, razumevanja i empatije pored toga što obogaćuje zajednicu, doprinosi izgradnji pravednijeg društva.

Mladi Romi i Romkinje ističu se kao primer dobre prakse i pokazuju kako pozitivno ponašanje može prevazići predrasude i stereotipe. Njihov doprinos u školama, zajednicama i raznim drugim aktivnostima donosi osveženje i inspiriše druge mlade ljude da se aktivno uključe u borbu protiv diskriminacije i govora mržnje.

Lepo ponašanje nije samo moralna obaveza – to je i efikasan alat u borbi protiv diskriminacije. Kada mladi preuzmu odgovornost za svoje postupke, oni postavljaju standarde koji utiču na njihove vršnjake i širu zajednicu. Ljudi često reaguju na ono što vide, a primer dobrog ponašanja može inspirisati druge da preispituju svoje stavove i ponašanje. Tako se stvara krug pozitivnih promena, gde se poštovanje i razumevanje šire kroz međusobnu interakciju i aktivnu ulogu u društvu.

Empatija igra ključnu ulogu u razumevanju drugih kultura i običaja. Mnogi mladi Romi i Romkinje svojim primerom pokazuju da je važno slušati i učiti jedni od drugih. Organizovanjem zajedničkih aktivnosti omogućava se dijalog između različitih zajednica, čime se direktno smanjuje nepravednost društvu, a povećava međusobno razumevanje i poštovanje.

Romska zajednica iz godine u godinu, ima sve više akademskih građana i lidera koji su motivisani da prekinu začarani krug diskriminacije. Mladi Romi i Romkinje postaju uzori i lideri, inspirišući druge da se bore za svoja prava i promovišu svoje vrednosti. Njihova sposobnost da koriste obrazovanje kao oružje protiv predrasuda pomaže im da stvore pozitivnu sliku o romskoj zajednici i njihovoj kulturi i identitetu.

Promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti, posebno u kontekstu mladih Roma i Romkinja, je od velike važnosti za izgradnju pravednijeg društva u kome se prihvata različitost i postoji empatija prema drugima. Kroz primer dobre prakse i aktivno učešće, mladi jesu ključni akteri promena koji će oblikovati budućnost svojih zajednica. Njihov doprinos ne samo da jača romsku zajednicu, već i doprinosi stvaranju društva u kojem se svi osećaju prihvaćeno i poštovano.

Centar Novi Svet deli sa Vama članak o ulozi mladih Roma I Romkinja u povećanju društvenog diverziteta u Srbiji, napisanog u okviru projekta „Zajedno sa mladima do cilja“, sufinansiranog od strane Sekretarijata za sport i omladinu.

Socijalni naučnici su se odavno složili da društveni diverzitet, u smislu uključivanja pripadnika različitog porekla, obrazovanja, materijalnog stanja, ima generalno pozitivan efekat na datu društvenu grupu. Svaka "različitost" sa sobom nosi različita iskustva, znanja, nove ideje, pa cela grupa na kraju profitira od uključivanja pojedinaca iz različitih socijalnih miljea.

Stiče se utisak da u našem društvu, kada se govori o društvenoj inkluziji manjinskih grupa, većina ljudi oseća kao da se od njih traži neka vrsta usluge ili dobročinstva. U Srbiji je slabo razvijena svest o opštoj koristi koju društveni diverzitet donosi.

Romska zajednica u Srbiji ima kulturu koja je u nekim domenima specifična u odnosu na "mainstream" kulturu, a koja je u istoj toj dominantnoj kulturi uglavnom ocenjena kao "manje vredna". Ni jedan antropolog, etnolog ili pripadnik neke druge humanističke nauke se ne bi složio sa ovakvim shvatanjem, jer su upoznati da svaka kultura ima svoja vrhunska dostignuća, ali i obrasce ponašanja u svakodnevnom životu koji u sebi uvek nose dragocena znanja i iskustva.

Mladi pripadnici manjinske grupe ne žele društvenu inkluziju kao čin milosrđa ili kao uslugu koja se obavlja po nekim "zadatim kvotama", već društvenu inkluziju koja je dočekana kao prilika za obostranu korist, dobrobit i razmenu iskustva I znanja.

Kada se u proces vaspitanja i obrazovanja od samog početka uči o "korisnosti društvenih razlika" moguće je izmeniti rasprostranjenu svest o društvenoj inkluziji kao činu milosrđa u svest o stvaranju otvorenog, tolerantnog i progresivnog društva u kome mladi imaju svoje mesto.

Romska kultura ima svoje nezamenljivo mesto u srpskoj kulturi, ali je problem u tome što je romska kultura gotovo uvek bila na margini društva, kao i što je "mainstream" kultura uvek bila zasićena negativnim stereotipima o Romima.

Na mladim Romkinjama i Romima je da ove stereotipe "poruše" i učestvuju u stvaranju otvorenog, tolerantnog, prospektivnog društva XXI veka, uneseći u "mainstream" kulturu svoja specifična znanja, iskustva i ideje koje će iči na korist celom društvu.

Romski Medijski Servis sa ponosom najavljuje početak realizacije projekta "Upoznajmo sebe, poštujmo različitosti", koji finansira Sekretarijat za sport i omladinu Grada Beograda. Ovaj projekat ima za cilj podizanje nivoa znanja i kvaliteta informisanja pripadnika romske manjinske zajednice, na srpskom i romskom jeziku, putem elektronskih medija. Kroz edukativne i informativne sadržaje, težimo da doprinesemo stvaranju tolerantne i nediskriminatorne sredine u kojoj se poštuju različitosti.

Sve aktivnosti u okviru ovog projekta biće besplatne za sve korisnike, a informacije o budućim događajima i programima možete pratiti na našem sajtu i društvenim mrežama.

U okviru projekata Zimske eko čarolije koji sprovodi Centar Novi Svet uz podršku Sekretarijata za sport i omladinu, održana je inspirativna radionica koja je podstakla decu osnovnoškolskog uzrasta da zavole ekologiju.

Radionica na kojoj je postavljen teorijski okvir, održana je u četvrtak 08.02. dok je radionica sa praksom u prirodi održana u petak 09.02.2024. godine.

Naime, početak je bio namenjen teoriji, gde su učesnici uoznati sa aspektima prirode. Nakon informativnog dela, radionica je prešla u praktičan segment. Okupljeni na otvorenom prostoru, stečeno znanje u ekologiji primeni smo u praksi. Vladalo je pozitivno okruženje, a učesnici su doprineli očuvanju ekologije čiššćenjem dvorišta.

Kombinacija teorije i prakse se dobro pokazala, jer su učesnici radionice naučili nešto novo o očuvanju životne sredine promovišući učenje kroz zajedništvo, kao i ljubav prema prirodi.

Očuvanje životne sredine i promocijom ekologije, shvatićemo koliko su važne pozitivne promene i naš pojedinačni uticaj. Kroz očuvanje i zajedničke napore ovo shvatamo kao odgovornost i investiciju za dobrobit naše planete.

Romkinje su kategorija koja je dvostruko diskriminisana, jer su žene i zato što su Romkinje. Posebnu podkategoriju čine Romkinje koje su samohrane majke. Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2019. godinu ukazuje na činjenicu da je stopa nezaposlenosti Roma i Romkinja izuzetno visoka u poređenju sa stopom u opštoj populaciji (16%) i iznosi 36% (45% za Romkinje).

Kada govorimo o Romkinjama koje su samohrane majke, situacija je još teška ako se uzme u obzir da je veliki broj ovih žena neobrazovane i da su zbog toga prisiljene da rade nisko plaćene poslove kako bi izdržavale sebe i svoje porodice.

Obrazovna struktura odraslih u romskoj zajednici znatno je nepovoljnija nego u opštoj populaciji - oko 53% odraslih Roma je bez škole ili nemaju završeno osnovno obrazovanje, oko 33% ima završeno osnovno obrazovanje, oko 12% srednje obrazovanje, i manje od 1% ima završeno visoko ili visoko obrazovanje. Zbog nepovoljne obrazovne strukture koja proističe iz brojnih prepreka i poteškoća sa kojima se pripadnici romske zajednice suočavaju tokom školovanja, stopa zaposlenosti zaposlenih Roma iznosi svega 41%, što je znatno niže nego u opštoj populaciji gde dostiže 78%.

Ovaj projekat fokusira se na ovu ranjivu grupu jer vjerujemo da bi se situacija značajno promijenila kada bi kroz planirane obuke i emitiranje audio i video emisija ove žene bile u mogućnosti obavljati većinu poslova koji su sada isplativi i u ekspanziji, od kuće, i informirani kako mogu da ostvare svoja prava.

Ovim projektom ćemo odgovoriti na potrebe i interese žena i omogućiti im jednak pristup novim tehnologijama u eri digitalizacije, a dugoročno ćemo doprineti boljem ekonomskom statusu i njihovom ravnopravnom položaju u društvu. S obzirom na zdravstvenu situaciju u Srbiji izazvanu pandemijom virusa Covid 19, sve obuke će se realizovati na mreži, prilagođene potrebama i mogućnostima korisnika.

Program je sufinansiran od strane GIZ-a i planirano je da traje do 14. decembra.

Projekat je planiran pet meseci i u skladu je sa Strategijom za socijalno uključivanje mladih Roma i Romkinja u RS a odnosi se na podsticanje ženskog preduzetništva, sticanje veština za samostalan rad, osposobljavanje za inovativna zanimanja (korišćenje nove SMART tehnologije - upotreba pametnih telefona i tableta u poslovne svrhe) i informisanje putem elektronskih medija.

Projektom su planirane onlajn radionice iz oblasti Preduzetništva i IT ili Medijskog područja, putem Zoom platforme, za 20 korisnica, koje će se realizovati u četiri grupe. Po završetku obuka učesnici će imati mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa za rad od kuće.

Obilažena su romska naselja na GO Zvezdara, Voždovcu, Savskom vencu i Novom Beogradu. U naseljima je izvršena podela pet tableta korisnicama koje nemaju smart telefone, kako bi mogle da prate onlajn obuku. Pružena im je pomoć i podrška vezana za instalaciju i korišćenje zoom aplikacije. Takođe, podeljen je i promotivni materijal i sredstva za dezinfekciju. Uspešno su realizovane onlajn radionice putem zoom aplikacije iz oblasti preduzetništva. Na radionicama je prisustvovalo 10 mladih Romkinja. U toku je snimanje kratkih informativnih audio i video emisija sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje, Centra za socijalni rad, Lokanom samoupravom i uspešnim romskim studentima i poslodavcima.

• Preduzetništva
• IT područja ili Medijskg područja za koje su zainteresovani

Za prijavu nije potrebno prethodno iskustvo samo iskrena želja i posvećenost da savladate potrebne veštine.

Prijave poslati na e-mail adresu: romskimedijskiservis@yahoo.com
Ili pozvati na broj telefona: 060/5595562

Cilj projekta je unapredjenje položaja osetljivih grupa gradjana kroz implementaciju aktivnosti koje doprinose poboljšanju kvaliteta njihovog života i unapredjenja položaja statusa Roma i Romkinja na lokaciji Opštine Zvezdara, Savski venac, Voždovac i Novi Beograd.

Projekat u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje 20 Roma i Romkinja u RS, odnosi se na osposobljavanje za inovativna zanimanja, informisanje putem elektronskih medija, osnaživanjem i sticanje veština za samostalan rad od kuće, putem online obuka, preko Zoom platforme.

Cilj ovog projekta je podizanje svesti o socijalnoj zaštiti i sticanje dodatnih veština za lakše osamostavljivanje socijalno ugroženih kategorija u GO Zvezdara kroz implementaciju programa koji doprinose poboljšanju kvaliteta njihovog života.

Projektom ce biti realizovane online obuke kroz edukaciju 20 Roma i Romkinja, putem Zoom platforme, o korišćenju IT za rad i sticanje veština za aktivno traženje posla.