Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Medijski sadržaj koji sledi nastao je na osnovu odabira tema od strane građana.

Sutra se slavi Đurđevdan ili Erdelezi

Đurđevdan, ili Ederlezi, tradicionalno zaista pripada (i) Romima.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Zašto je romskog jezika nema u svim školama koje pohađaju đaci romske nacionalnosti?

Trećina Roma u Srbiji se ne deklarišu kao Romi, ne govore romski jezik i ne neguju vlastiti kulturni identitet, tvrdi Marija Aleksandrović, profesorka romskog jezika.

Ona predaje u Visokoj školi za vaspitače u Vršcu, jedinoj ustanovi koja školuje nastavni kadar za romski jezik.

Romski jezik ima standardizovanu gramatiku, a od 1985. romski kao izborni predmet se predavao u Prizrenu, od 1997. u Vojvodini i u poslednjih pet godina i u drugim mestima u Srbiji.

Ipak, malo roditelja odlučuje da će njihova deca učiti romski.

Razlozi za to što se roditelji odlučuju da njihova deca ne uče romski su mnogobrojni a stigmatizacija je jedan od njih.

Da bi se u školu uveo Romski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet potrebno je da se najmanje 15 učenika izjasni da želi da ga pohađa I tada škola po automatizmu mora da uvede ovaj predmet, dok je kod jezika drugih nacionalnih manjina taj broj 7.

U mnogim multietničkim mestima u Srbiji romska deca se nagovaraju da pohađaju nastavu mađarskog, rumunskog ili slovačkog kako bi se taj predmet održao u školi bez tendencije I volje škole da deca uče I svoj maternji jezik, romski.

Istraživanja pokazuju da više od polovine Roma u Srbiji ne govori svoj maternji jezik. Zbog toga će učenje romskog u školama pomoći očuvanju njihovog nacionalnog identiteta.

Na zahtev čitalaca u narednom periodu izveštavaćemo o temama za koje su čitaoci glasali u anketi.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture

Mnoge osnovne škole u Srbiji već su uvele romski jezik kao izborni predmet, a anketiranje učenika o zainteresovanosti i dalje se nastavlja. Problem na terenu predstavlja loš odziv roditelja na anketiranje o zainteresovanosti, ali i nedovoljan broj nastavnika.

Cilj nastave romskog jezika je da učenici savladaju osnovne zakonitosti romskog, kao maternjeg jezika, da na njemu komuniciraju, da upoznaju književnost svog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjina u Srbiji ; da upoznaju svetsku književnost, izgradjuju svest o društveno-istorijskoj i kulturnoj ulozi jezika i književnosti u povezivanju naroda i nacionalnih manjina i njihovih kultura; da se upoznaju sa varijantnim osobenostima romskog jezika i razvijaju jezičke tolerancije prema drugim jezicima.

Nastava romskog jezika, takodje, ima za cilj da osposobi učenike za:

- slušanje i razumevanje govora;

- usmeno izražavanje;

- čitanje i razumevanje teksta;

- pismeno izražavanje na osnovu odredjene tematike.

Zadaci nastave romskog jezika jesu da:

- osposobi učenike za kompetentno komuniciranje i izražavanje na romskom jeziku;

- osposobi učenike u početnoj fazi da usvajaju osnovne karakteristike fonološkog sistema jezika, izgovora glasova, ritam i karakterističnu intonaciju;

- da osposobi učenike da usvajaju osnovne zakonitosti romskog jezika;

- da učenici usvajaju grafički sistem i osnovne znakove iz pravopisa u okviru usvojenog gradiva;

- da se učenici vaspitavaju u duhu tolerancije prema varijantama i karakteristikama romskog jezika;

- da se upoznaju sa elementima tradicije, istorije i kulture Roma;

- da razvijaju i neguju pozitivan stav prema jezicima i kulturnoj baštini naroda i nacionalnim manjinama u Srbiji i jačaju svest o potrebi saradnje i zajedničkog života;

- da se osposobe za samostalno čitanje i pisanje;

- da razvijaju potrebu za knjigom i da samostalno razvijaju sposobnost pisanih sastava;

- da se navikavaju da redovno i kritički prate štampu, radio i televiziju, elektronsku poštu i internet.

Razgovor o osnovnim značenjima jednostavnih i prema tematici narodnih poslovica, odgonetanje zagonetki, pevanje pesama.

Konstrukcije za normalan izgovor. Stalna pažnja usmerena na pravilan izgovor glasova, reči i oblika, intonaciju rečenice, red reči u rečenici, zamenu reči iz drugih jezika rečima iz maternjeg. Bogaćenje rečnika, imenovanje ljudi, stvari i pojava i sadašnjem, prošlom i budućem vremenu.

Ovaj nastavni plan za negovanje maternjeg romskog jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola, čiji je maternji jezik romski, a pohadjaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde, prirodno identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, sa specifičnim karakteristikama romskog jezika. Zvanično pismo romskog jezika je latinično.

Metodološki postupci negovanja srpskog jezika kao maternjeg i romskog jezika bitnije se ne razlikuju od metoda koji se primenjuje u redovnoj nastavi u prvom i drugom razredu. Sadržaj u ovim razredima ostvaruje se na osnovu slikovnice i romske pismenice koje će omogućiti paralelno učenje romskog i srpskog latiničnog pisma.

Cilj programa rada je negovanje maternjeg jezika i osposobaljavanje učenika da pišu, čitaju i pravilno govore maternji jezik.

Pored toga, cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg jezika, da ih nauče i usvoje. Istovremeno treba da obogaćuju svoj rečnik, razvijaju osećaj prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma. Upravo zbog toga, cilj negovanja maternjeg jezika jeste osposobljavanje učenika, kojima je maternji jezik romski, a pohadjaju školu na srpskom jeziku, da svoja znanja, misli i osećanja izražavaju (usmeno i pismeno) na romskom jeziku.

Program rada na negovanju maternjeg jezika u nekim segmentima prati program rada i srpskog jezika (gramatika, književnost, teorija). Sve sadržaje učiti komparativno na oba jezika.

Pripremni period

Pripremni period realizuje se na isti način kao i za učenje srpskog jezika u redovnoj nastavi. Obuhvata govorne vežbe i provere govornih sposobnosti. U ovom periodu sa prvim razredom treba raditi samo sa slikovnicama, a kada se započne sa učenjem grafije (latiničnog pisma) u predmetu srpski jezik početi sa učenjem romskog pisma. Slova učiti po istoj metodici kao i u redovnoj nastavi.

Ukazati na značaj romskog jezika (funkcija razvijanja svesti o nacionalnoj i multietničkoj pripadnosti romske zajednice).

Elementi kulture Roma

Upoznavanje elemenata kulture, istorije i tradicije Roma, u nižim razredima uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti. Učenici uče napamet pesme, pitalice, brojalice, poslovice. Igraju i pevaju.

Razvijanje sposobnosti govornog izražavanja

Sposobnost govora kod učenika treba dosledno razvijati od prvog do osmog razreda. U prvom razredu učenici govore o doživljajima, pričaju kraće priče, dogadjaje, razgovaraju o predmetima, slikama.

Ove vežbe govora primenjivati i u drugom razredu. Već od prvog razreda treba posvetiti posebnu pažnju prikladnom izgovoru glasova, intonaciji i obogaćivanju fonda reči.

U okviru tematskih jedinica navedenih u nastavnom planu obratiti pažnju na sastavljanje rečenica i pravilan izgovor glasova i reči. Na postavljena pitanja učenici treba da odgovaraju celim rečenicama. Treba sa učenicima uvežbavati lepo kazivanje i dramatizaciju tekstova.

Anketu možete popuniti ---> OVDE!

Hvala Vam unapred na Vašem izdvojenom vremenu!
Vaše mišljenje nam je bitno!

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Mladi su se kroz ankete iskazali problem da nisu dovoljno upoznati sa istorijom i kulturom Roma, tako da ćemo u narednom periodu pisati o tim temama kako bi bogatu istoriju i kulturu našeg naroda približilo pre svega mladim Romima i Romkinjama koji predstavljaju veliki potencijal našeg naroda, ali i svima ostalima kako bi smanjili predrasude i stereotipe kojii su rasprostranjeni.

Posebno sam razočarana na sajtove koji pišu o Romima i uporno koriste naziv "Cigani" ili kad govore o deci " Cigančići " to samo govori u prilog njihovom ne znanju ili pokušaju da ponize ovaj narod. Takve sajtove treba prijaviti a ljudima koji pišu takve tekstove treba zabraniti da rade taj posao jer time šire negativne predrasude i stereotipe o Romima.

GENOCID NDH NAD SRBIMA,

JEVREJIMA I ROMIMA

U ČETVRTAK, 28. aprila 2022. godine u 11. časova kod Nebojšine kule (Savski prilaz), u nedelji kada se obeležava početak genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i herojski proboj i jevrejska komemoracija Jom Hašoa biće održan APRILSKI POMEN SAVSKOG PUTA JASENOVAČKIH MUČENIKA - DAN GENOCIDA NAD SRBIMA U ZNAK SEĆANjA NA MASAKR U GUDOVCU kod Bjelovara, 28. aprila 1941.godine, čak 6 meseci pre „nacističkog konačnog rešenja“ u Babinom Jaru, čime je otpočelo osnivanje 47 ustaških logora gde su brutalno ubijane na stotine hiljada Srba i desetine hiljada Jevreja i Roma i svi oni koji su bili protiv ustaške ideologije. Preživeli logoraši Jasenovca i NDH, predstavnici SUBNOR, Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata, Savez izviđača Srbije, Udruženje Krajišnika,Društvo srpskih domaćina, Udruženje Roma i predstavnici jevrejske zajednice i druge organizacije koje se bave kulturom sećanja na stradanje u Drugom svetskom ratu, održaće APRILSKI POMEN NEVINO POSTRADALIM ŽRTVAMA USTAŠKOG GENOCIDA.

Prošle godine je započeto obeležavanje APRILSKOG POMENA, uoči 80-godišnjice formiranja NDH od 10 aprila 1941. godine, čime je započeto „ustaško
konačno rešenje“ i ustaški genocid, Na Pomenu žrtvama NDH obratiće se akademik Vasilije Krestić i čika Gojko Rončević Mraović, preživelo dete logoraš iz Jastrebarskog, nosilac kampanje „PODRŽI POSLEDNjI „PROBOJ“ LOGORAŠA JASENOVCA- PODRŽI SMILjINU, REZOLUCIJU O USTAŠKOM GENOCIDU NDH NAD SRBIMA, JEVREJIMA I ROMIMA I DAN GENOCIDA NAD SRBIMA U 20. VEKU. Učenici iz Istočnog Sarajeva i Srbobrana,izvešće prigodan program.

Potom će preživeli deca logoraši Jasenovca i NDH pristupiti porinuću venaca za postradale Srbe, Jevreje i Rome u reku Savu, u znak sećanja na „Savski put
Jasenovačkih mučenika“ čiji su leševi plovili Savom i koje su kod Brankovog mosta nacisti dizali u vazduh, jer rečni monitori nisu mogli prolaziti.
Posle rata, po svedočenjima preživelih, privremeno je bilo pohranjeno čak nekoliko hiljada leševa kod Nebojšine kule i kod Ratnog ostrva.

Preživeli logoraši NDH, apeluju na javnost da svi učine sve, da se ustaški genocid nikada više ne ponovi, ukazujući na činjenicu da svi zajedno, danas imaju odgovornost u regionu da se odbaci ustaška ideologija i zakonom zabrani ustaški pozdrav „Za dom spremni“ i upotreba ustaške ikonografije, koji simbolizuju, pored nacističke, jednu od najsmrtonosnijih ideologija 20. veka. Stoga, preživeli logoraši NDH, ukazuju da je došao trenutak da se nakon 80 godina od USTAŠKOG GENOCIDA svi zajedno založimo da se osigura tradicija očuvanja kulture sećanja, tolerancije i suživota u miru u duhu dobrosusedskih odnosa i doprinosa međunarodnom miru, stabilnosti i bezbednosti, sa ciljem obezbeđivanja suštinskog mira i stabilnosti u regionu kroz suočavanje sa prošlošću u cilju podizanja budućih generacija na temeljima prijateljstva i razumevanja i srećnog detinjstva koje je bilo uskraćeno deci žrtvama „ustaškog konačnog rešenja“ i ustaškog genocida u NDH koji je, nesumnjivo, bio jedan od najvećih genocida u 20.veku.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Ko je nju pitao za mišljenje

Institut za medije i različitosti - Zapadni Balkan organizovao je jednodnevnu konferenciju "Ko je nju pitao za mišljenje: Reprezentacija žena u medijima".

Sa predstavnicama relevantnih državnih institucija razgovarali smo o mehanizmima koji su na raspolaganju kada je reagovanje na seksizam i govor mržnje u pitanju

.

Prisutnima na konferenciji obratila se menadzerka Romskog Medijskog servisa i svojim izlaganjem skrenula pažnju prisutnima na višestruku diskriminaciju Romkinja i istakla da se svi problemi koji su karakteristični za žene u medijima oslikavaju i na Romkinje s tim da se one susreću još i sa diskriminacijom jer pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.

Takođe je istakla da i te kako postoje obrazovani Romi i Romkinje, da su između ostalog preko 50 mladih upravo oni obučili za poslove u medijima, te da njima treba da se da glas i mogućnosti da oni budu ti koji će pisati o romskoj zajednici a ne da budu teme drugih novinara i medija. Ona smatra da će se na ovaj način direktno uticati na smanjenje diskriminacije i ukorenjenih stereotipa koji vladaju o romskoj nacionalnoj manjini.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Vidi bre Ganci- SRAMOTA !!!

Tema koja je neizostavna ovih dana jeste svakako sramotna pesma i spot pod nazivom "Vidi bre Ganci" koja predstavlja direktan atak na romsku zajednicu kroz pokušaj da širi rasnu diskriminaciju i mržnju prema Romima.

Nacionalni Savet Romske Nacionalne Manjine kao i mnoge nevladine organizacije izdali su saopštenja i zahtevali da se sramotni spot skine sa socijalne platforme youtoube. Zahtevi su urodili plodom ali se neki pojedinac napravio pametan te je ponovo, oko 17h spornu pesmu i spot postavio na ovu mrežu. Do objavljivanja ovog teksta pesma se više ne nalazi na ovoj socijalnoj mreži ali ćemo nastaviti da pratimo kako se ne bi još neko napravio pametan te je ponovo postavio na youtoube ili neku drugu mrežu.

Prenosimo stav jedne mlade i obrazovane Romkinje na ovu temu koja nas je sve ujedinila u nameri i zahtevima da ovakavom sadržaju nije mesto ni na kojoj socijalnoj mreži.

Vidi bre Ganci- SRAMOTA !!!

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Mladi su se kroz ankete iskazali problem da nisu dovoljno upoznati sa istorijom i kulturom Roma, tako da ćemo u narednom periodu pisati o tim temama kako bi bogatu istoriju i kulturu našeg naroda približilo pre svega mladim Romima i Romkinjama koji predstavljaju veliki potencijal našeg naroda, ali i svima ostalima kako bi smanjili predrasude i stereotipe kojii su rasprostranjeni.

Posebno sam razočarana na sajtove koji pišu o Romima i uporno koriste naziv "Cigani" ili kad govore o deci " Cigančići " to samo govori u prilog njihovom ne znanju ili pokušaju da ponize ovaj narod. Takve sajtove treba prijaviti a ljudima koji pišu takve tekstove treba zabraniti da rade taj posao jer time šire negativne predrasude i stereotipe o Romima.

ROM= ČOVEK

Romi su tradicionalno nomadski narod. Veruje se da su napustili Indiju oko 1000. i prošli kroz zemlje koje su danas pokrivene granicama Avganistana, Irana, Jemena i Turske. Deo Roma i danas živi na Istoku, čak i u Iranu, uključujući i one koji su migrirali u Evropu, a zatim se vratili. Početkom 14. veka Romi su došli na Balkan, a početkom 16. veka su se naselili sve do Škotske i Švedske. Neki Romi su migrirali na jug preko Sirije u severnu Afriku, a u Evropu su stigli preko Gibraltara. Obje grane migracije sastale su se u današnjoj Francuskoj. Ljudi slični Romima i danas žive u Indiji, najverovatnije poreklom iz indijske pustinjske države Radžastan. Uzroci migracije Roma jedna su od najvećih zagonetki u istoriji. Postoji teorija da su Romi poreklom iz niske društvene rase Hindusa regrutovani i kao takvi poslati na Zapad da se suprotstave islamskoj vojnoj ekspanziji.

Prema drugoj teoriji, Romi su potomci zarobljenika koje su muslimanski osvajači severne Indije odveli u ropstvo i vremenom su u zemlji svog zatočeništva razvili posebnu kulturu. Zabeleženo je da je Mahmud oteo pola miliona zarobljenika tokom tursko-perzijske invazije na Sind i Pendžab u Indiji. Zašto se Romi nisu vratili u Indiju, umesto da odaberu putovanje na zapad u evropske zemlje, to je enigma koja se može odnositi na vojnu službu kod muslimana. Migracija Roma u Sjedinjene Države započela je u kolonijalno vreme malim grupama u Virdžiniji i francuskoj Luizijani. Veća imigracija započela je nakon 1860. godine, dolaskom romskih grupa iz Velike Britanije.

Najveći broj romskih imigranata došao je početkom dvadesetog veka, uglavnom preko vlaških grupa i Kalderaša. Ove dve grupe se često ne povezuju jedna sa drugom. Veliki broj Roma se takođe naselio u Srednjoj Americi.

Prvi svetski kongres Roma održan je 1971. godine u Londonu. Delom je bio finansiran od strane Svetskog saveta crkava i Vlade Indije. Kongresu su prisustvovali predstavnici iz Indije i još 20 zemalja.

Tada je usvojena zastava Roma koja se sastoji od plave i zelene pozadine, koja predstavlja nebo i zemlju. Takođe sadrži crvenu „čakru“ sa 16 krakova u centru. Ovaj poslednji element predstavlja putujuću tradiciju romskog naroda i ujedno je omaž zastavi Indije, koji je zastavi dodao naučnik Vir Rađendra Riši.

Na istom kongresu usvojena je i himna Roma, „Đelem, đelem”, što na srpskom jeziku znači „Idem, idem”.

Međunarodna zajednica Roma zvanično je osnovana 1977. godine, a 1990. godine, na četvrtom kongresu Roma, 8. april je proglašen Svetskim danom Roma, danom slave romske kulture i podizanja svesti o problemima sa kojima se romska zajednica suočava.

Poznati Romi

Šaban Bajramović je bio pevač romske i srpske muzike. Bio je poznat kao „Kralj romske muzike“.

Jazz gitarista Jean-Baptiste „Django“ Reinhardt rođen je u Belgiji 1910. godine. Poreklom je Rom, odrastao u romskom naselju u blizini Pariza, gde je najviše delovao. Taj romsko-belgijski gitarista zaslužan je za popularizaciju gypsy jazz-a, kao i osmišljavanje tog muzičkog stila, zajedno s nekoliko drugih romskih muzičara. Reinhardtov nadimak „Django“ na romskom jeziku znači probuđen.

Slavni glumac Yul Brynner, koji je bio počasnim predsednikom Međunarodne unije Roma (IRU) te je bio jednim od inicijatora peticije UN-u koja je pridonijela da se IRU prizna status NGO-a.

Charlie Chaplin, navodno je rođen u romskom karavanu 1889. godine . Nakon što je preminuo, kod Čaplina pronađeno je pismo koje je čuvao, a u kojem piše da je on rođen u “Black Patchu” romskom karavanskom naselju blizu Birmingama. Najveća zvezda filma u Holivudu Čarli Čaplin, kome je 1975. godine engleska kraljica Elizabeta II dodelila čin viteza kao jednom od najzaslužnijih građana Velike Britanije, veruje se da je romskog porekla.

Takođe važno je istaći da su Antonio Banderas, Esma Redzepova, Usnija Redzepova, Elvis Presley,Ronnie Wood, Rita Hayworth, Eva Gartner kao i mnogi drugi ponosni Romi.

Romi u Srbiji

Veliki broj Roma se doselio na područje Vojvodine u 17. i 18. veku, kada su habsburške vlasti izdale nekoliko dokumenata u vezi sa Romima (1761, 1767 i 1783). Za vreme revolucija 1848, Romi su bili na srpskoj strani.

Tokom Drugog svetskog rata, Romi su, zajedno sa Jevrejima, bili progonjeni od strane Sila Osovine, tako da su mnogi Romi učestvovali u antifašističkoj borbi protiv okupatora.Prema popisu iz 2011. godine, u Vojvodini živi 42.391 Roma i čine 2,19% stanovništva. Prosečne su starosti od 26 godina.

Vasilica

Vasilica je Nova godina kod Roma. Oni je slave 14. januara. Kasnije doseljeni Romi u Pirotu zovu Novu godinu lačo đive – dobar dan. Na nekoliko dana pred Novu godinu svaka ciganska porodica kupuje živinu: petlove, kokoške, ćurane itd. i to uvek neparan broj. Na nekoliko dana ranije u kući se sve prečisti i obriše prašina, a uoči Nove godine svi se ukućani okupaju i presvuku u čistu odeću. Kada bude već kasno noću, najstariji u kući založi vatru, zatim izađe pred kuću, uzme živinu koju ima, pa se okreće prema istoku izgovarajući blagoslov Gospodu. Posle ovoga pokolje svu živinu, koju zatim unosi u kuću, budi sve svoje ukućane, pa je onda svi zajedno čerupaju. Ako su to ćurke ili guske, odseku im krila i izvade mast iz njih, koju posle koriste za prženje i spremanje jela. Tu noć i prvi dan Nove godine Cigani zovu pari rat – teška noć. Pred zoru kućni domaćin ustane i umije se u dvorištu. A pri povratku u kuću kaže ukućanima: bahtalo tu maro lačo đive – Srećan dobar dan, a na to mu ukućani odgovore: tave sasto – Da si zdrav. Posle ovog pozdrava svi ukućani izlaze u dvorište i umivaju se a po povratku u kuću svi izgovaraju isto što i domaćin. Za doručak obično se sprema iznutrica od živine, dok se za ručak obavezno kuva kupus sa mesom od živine, a za večeru se posebno sprema pečenje od živine kao i piće.

Đurđevdan

Đurđevdan kao praznik slave svi Romi iako nemaju stoke da bi se molili za njeno zdravlje. To je jedan od najvećih praznika u Roma, a slavi se čitava tri dana. Već posle ponoći uoči Đurđevdana svaki domaćin započinje pripremu loženjem vatre i pripremanjem ražnja za pečenje. I samo klanje jagnjadi je ritualno i to čini neko ko je vičan iz komšiluka ili za to posebno pozivaju kasapina. Kada se jagnje zakolje, onda se muškoj deci – krvlju namaže čelo da ne bi pobolevala, odnosno za zdravlje.

Drugi dan slavlja porodice provode u uzajamnom posećivanju i odlasku kod rodbine da čestitaju praznik. Treći dan slavlja započinje urankom domaćina porodice.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

MLADI ROMI U BOKSU

Kada pomislimo na mlade Rome u sportu obično se tu da pomisliti na jednog ili dvojicu fudbalera i pitanje da li ima jos koji Rom ili Romkinja koga se nismo setili. Ova slika ostavlja opšti utisak da Romi nisu ili su u sportu zastupljeni u jako maloj meri i jos manjem broju. Mozda je to i tačno ali da ne bude baš sve tako prazno pobrinuo se jedan pojedinačni sport, jedna borilačka veština ili kako oni sami kazu društveni kodeks i filozofija života – BOKS.

Romi se sa ovim sportom sreću jos u detinjstvu, starija braća treniraju boks, otac je trenirao, komšija je bio uspešan bokser u mladosti. Bokserska vreća može se naći u svakom drugom dvorištu, okačena ponekad i pocepana ali visi i kao da podseća mlade na sport ali i na njihovu naprekidnu borbu kroz život.

Ovako predodređeni za borbu mladi Romi dosta se dobro snalaze u boksu. U svim juniorskim i kadetskim kategorijama mozemo pronaci mlade boksere Rome koji su uvek u samom vrhu, disciplinovani, uspešni oni kojima se ostali dive. Boks je mladim Romima, toj Romskoj budućnosti uspeo da pruži bar približno jednake šanse i jednaka prava i mogućnosti kada se oči u oči nađu sa svojim vršnjacima unutar konopaca. Bas ova i ovakva situacija omogućila je mladim Romima da budu u samom vrhu juniorskog i katetskog boksa, da budu bolji od ostalih da budu prepoznati kao uspešni da budu čak i predstavnici Srbije na međunarodnim takmičenjima i da kao reprezentativci budu i najbolji u citavom regionu. Mladi Romi prava su bokserska velesila koja kao da moze medju konopcima da izdrži sve i nastavi dalje kao pobednik.

Ako stanje jeste ovako a medalje i pobede romskih boksera potvrđuju da jeste, gde su onda predstavnici te velesile u starijim kategorijama i profesionalnom boksu, sta se desilo pa su ta deca prosto nestala iz boksersko ringa pa i celog sporta? Mladi Romi kao da nestaju iz sveta boksa, napuštaju treninge, ne učestvuju na takmičenjima i iza njih ostaje samo lepa priča, sečanje na uspešnu decu i mlade i pitanje zašto su napustili sve i prosto nestali iako su nizali medalje, uspehe i pobede.

Da bi smo odgovorili na ovo pitanje morali bi daleko dublje da pogledamo u sam život mladih Roma i izazove koje on pred njih iznosi, od teških ekonomskih uslova, nedostupnosti obrazovanja, problema nezaposlenosti i diskriminacije u društvu koja ih kroz život prati. Ipak pored svih ostalih prepreka mladi Romi kao da sami sebi dodaju jos jednu koja njima ponekad izgleda kao rešene i izlaz ali je zapravo pravi kamen spoticanja i razlog njihovog nestajanja sa bokserske scene pa i ostajanja na margini društva - MALOLETNIČKI DEČIJI BRAK!

Po istom šablonu po kome maloletnički dečiji brak isključuje mlade Rome i Romkinje iz obrazovanja i društvenih tokova isto tako isključuje ih iz sporta i boksa. Brak znaci odustajanje od treninga, napuštanje sportskih obaveza, neodlazak na takmičenja. Maloletnički brak za mlade Rome prosto znači prestanak bokserskog zivota, prestanak, detinjstva i mladosti i nažalost povratak u začarani krug koji sa sobom nosi sve probleme i nedaće romske zajednice.

Iz svega izrečeno prosto se nameće pitanje da li je prerani ulazak u brak zapravo najveći problem i prepreka mladih Roma i da li je to problem koji svi zajedno moramo prvo, odmah rešiti kako bi mladi Romi mogli da nastave svoj razvoj kroz zivot a samim tim i nastave da se bave boksom.

Na samom kraju nikako ne smemo zaboraviti sve uspehe, potencijale i kvalitete mladih Roma koji se najbolje vide kroz boks koji je kao sport upravo mladim Romima pružio mogućnost da ravnopravno stanu naspram protivnika i pokažu sav potencijal i vrednosti a da bi ova mlada velesila nastavila da niže uspehe potrebno je pre svega da ostanu deca i mladi, da nastave sa obrazovanjem, sa treninzima, sa takmičenjima, da nastave da se dokazuju i razvijaju kao mladi sportisti i uspešni ljudi a brak mora dasačeka bar još koju godinu.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

MLADI ROMI I SPORT

Koliko je važan sport za svakodnevan život? Koji je Vaš omiljeni sport? Zbog čega je upravo on za Vas pravi? Koja je uloga sporta u svetu oko nas? Da li mladi shvataju koliko je korisno bavljenje sportom ili ipak biraju neku drugu vrstu zabave?

Svi će Vam isto odgovoriti – da je sport jako važan, kao i da je treniranje zdravo.

Ali da li se mladi dovoljno bave sportom? Koji su uzroci sve većeg prekidanja bavljenja istog? Koje su pozitivne, a koje negativne strane sporta?

Odgovor na ova pitanja dali su nam upravo mladi ljudi. Njihov stav o svemu vezano za aktuelnosti sporta u današnje vreme prošli smo kroz kratku anketu, a istaknuti su oni najzanimljiviji!

1. Da li se mladi dovoljno bave sportom i zbog čega će Vaš odgovor biti potvrdan ili odričan? – 95% ispitanika je na pitanje odgovorilo sa NE. Neki od razloga za ovakvim odgovorom bila su ta da se mladi sve više zatvaraju u svoje sobe zbog socijalnih mreža i igrica, kao i generalnog provođenja slobodnog vremena onlajn.

2. Koji su najčešći uzroci zbog kojih se mladi sve manje bave sportom? – Nešto više od 50% odgovora bili su posvećeni internet prostoru. 20% išlo je na bolesti zavisnosti (alkohol, droga, cigare). Dok je 30% odgovora bilo nešto drugo, poput finansijske situacije, nedostatak podrške porodice i prijatelja, nezainteresovanost i ostalo.

3. Pozitivne strane bavljenja sportom – zdravlje, fizički izgled, rekreacija, druženje, psihičko zdravlje, zanimacija, hobi, razbibriga, opuštanje...

4. Negativne strane bavljenja sportom – nasilje, diskriminacija, nefer igra, nepoštovanje saigrača, nepromišljenost, upotreba nedozvoljenih sredstva (alkohol, droga, cigare)..

U današnje vreme kada postoji toliko sportova, pomalo bi zvučalo suludo reći da ne postoji nijedan koji je idealan za Vas. Svaka vrsta fizičke aktivnosti ne da je poželjna, već i preko potrebna.

Danas, kada mladi sve više odustaju od sporta, treba im pomoći i na sve moguće načine dopreti do njih i pokazati im koliko je sport važan. Pogotovo zbog velike potrebe mladih da se predaju

internetu i svim pogodnostima ali i onim manje prijatnim stvarima koje nam on donosi. Osim interneta, poslednjih godina potreba za opijatima je porasla, što mlade automatski odbija od svega dobrog za njih. Na sport se uvek gledalo kao na aktivnost koja će nam pomoći da se razvijemo u svom punom potencijalu i samim tim odvući nas od svega lošeg po nas.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Diskriminacija mladih-

Studenti će se prodati za 1.000din ???!!!

Tema koja je najviše stavljena po strani. O njoj se toliko malo govori da je mnogima nemoguća, nerealna, čak i nepostojeća.

Ipak diskriminacija mladih postoji i o njoj se, kao i o svakoj drugoj vrsti diskriminacije, mora razgovarati. Na taj način, mladi će pomoći jedni drugima, a moguće je i rešenje pratećih problema koji im stoje na put.

Kada se govori o diskriminaciji mladih, postoji tkzv. Vršnjačka diskriminacija gde mladi ljudi istih ili sličnih godina, postupaju nejednako jedni prema drugima na osnovu nekog ličnog svojstva, bila to vera, nacija ili pol.

Koliko ste često na ulici od dece čuli „Neću da se igram sa njim on je Ciganin“ ili „Dečaci su bolji od devojčica“. Možda je naša nepažnja ili nedovoljna reakcija na ovakvu vrstu „provokacija“ uzrok zbog čega smo kasnije kao društvo otuđeni.

Pored vršnjačke diskriminscije, postoji i diskriminacija starijih prema mlađima. Najčešće se odražava u poslovnom planu; kada neko ko je nedavno završio Fakultet ne može da se zaposli zbog potrebnog radnog iskustva, a čest problem predstavlja i manje primanje u odnosu na ostale zaposlene.

Takođe, dosta ljudi u zrelom starosnom dobu, mlade ljude (srednjoškolce, studente, ljude od 16 do 25 godina) nedoživljavaju kao sebi ravnima, gledaju na njih kao na niže od sebe, a zapravo ne znaju da se upravo u tim mladim ljudima nalazi budućnost naše zemlje i nas samih.

Ne mogu, a da ne pomenem ispad voditeljke koja je izjavila da će se studenti prodati za 1.000 dinara na predstojećim izborima. Ova izjava osim što degradira sve mlade koji su budući akademski građani naše zemlje, već i obasipa notom neprimerenog ponašanja.

Totalno nekorektna opaska razljutila je sve mlade ljude koji su smatrali da studiranjem mogu učiniti nešto dobro za sebe. Umesto što su studenti neretko sinonim za siromašniji deo društva, trebalo bi im pokazati malo poštovanja i pohvaliti ih za njihov naporan trud i rad.

Ne kaže se uzalud da na mladima svet ostaje.

Ova rečenica često dolazi od ljudi koji još uvek gaje nadu da će mlada snaga doneti promene na bolje i da se upravo u njima krije nešto posebno što će iskoreniti sve ono loše.

S druge strane, ova rečenica mladima podiže pouzdanje, uliva im veru, ali na njih stavlja veliku odgovornost da kao nadolazeći talas mladih ljudi ispuni ono što se od njih očekuje i učini svet boljim mestom, gde neće biti prostora za diskriminaciju i sivilo svakodnevnice.

Zahvaljujemo se mladoj studentkinji FPN-a , Maji Simić, na svom viđenju problema koji imaju pre svega mladi Romi i Romkinje ali i svi mladi ljudi u našoj zemlji.

Koliko su mladi Romi i Romkinje diskriminisani, ko ih diskriminiše i na koji način? Pišite nam o svojim iskustvima.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Medijski sadržaj koji sledi nastao je na osnovu odabira tema od strane građana.

Obeležena slava tetkice Bibije

Tradicionalnu slavu Roma širom sveta, Tetka Bibiju, obeležili su svečano, po 144. put danas i Romi sa opštine Voždovac. Predstavnik GO Voždovac, član Veća Milan Mratinković i poverenik za nacionalne manjine Zlatko Lenhart položili su venac na spomenik Tetka Bibiji koji se nalazi u dvorištu društv

a “Rom” u Gospodara Vučića 49. Oni su prisutnima domaćinima i gostima Ninoslavu Jovanoviću, državnom sekretaru za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dragoljubu Ackoviću, doktoru romoloških nauka i Iliji Stojanoviću, domaćinu slave čestitali praznik i podsetili ih da su vrata Opštine Voždovac uvek otvorena za sva pitanja Roma sa Voždovca.

Obeležavanje kulta Tetka Bibije počelo je obrednim rezanjem slavskog kolača koji je sveštenik lomio sa domaćinima, a tokom čitavog dana Romi koji pristižu na slavlje pale sveće u maloj kapeli u dvorištu koja je posvećena ovoj svetiteljki i sa radošću dočekuju sve svoje prijatelje i komšije na posnu trpezu u prostorijama društva. Vrata Udruženja otvorena su za sve ljude dobre volje. Posle toga romske porodice slavlje nastavljaju u svojim domovima kao svoju porodičnu slavu.

Romi koji žive u Srbiji, a koji su pravoslavne veroispovesti, slave Bibiju, kao zaštitnicu porodice, a pre svega kao zaštitnicu zdravlja dece. Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i vršila isceljenja. Datumi obeležavanja ove romse slave su, uglavnom, vezani za dane Vaskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.

Bibija se obeležava kolektivno, tako što se svi Romi okupljaju kod nekog svetog mesta – obično drveta ili krsta, donose slavski kolač i hranu, a u nekim krajevima i darove za Bibiju (češalj, ogledalo i dečju odeću) koje kače na sveto drvo. U pojedinim urbanim sredinama, slavari se okupljaju u restoranima i hotelima.

U ulici Gospodara Vučića u Beogradu je kapela posvećena ovoj svetici, kao i spomenik palim romskim borcima u Prvom balkanskom i Prvom svetskom ratu - jedini spomenik romskim borcima u celoj zemlji.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Nacionalna platforma za integraciju Roma u Republici Srbiji: Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine

Strategija za socijalno uključivanje Romkinja i Roma je dokument koji predstavlja plan za uključivanje Roma i Romkinja u društvene tokove kao i smanjenje jaza koji i dalje postoji između pripadnika romske nacionalne manjine i većinskog stanovništva.

Iako vlada opšte mišljenje da mlade Romi i Romkinje ne zanimaju ove teme, rezultati našeg istraživanja kao i komunikacija koju ostvarujemo sa našim čitaocima/pratiocima upravo je dokazala suprotno. Mladi su veoma zainteresovani sadržajem Strategije i akcionim planovima koji proizilaze iz strategije jer oni direktno utiču na razvoj i unapređivanje romske zajednice u Srbiji, na zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i socijalni status.

Strategija je zasnovana na postojećim strateškim, pravnim i institucionalnim resursima – strategijama i propisima kojima su uređena pojedina pitanja unapređenja položaja Roma i Romkinja, ali i na opredeljenju države da razvija programe unapređenja položaja Roma i Romkinja iskazanim Operativnim zaključcima sa seminara „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji” (za period 2015−2017. godine) i Nacrtu akcionog plana za poglavlje 23 . Institucionalni resursi za pripremu i sprovođenje Strategije su Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, resorna ministarstva koja su zadužena da vode javne politike od interesa za ostvarivanje strateških mera i potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koja u ime Vlade koordinira rad državnih organa, kao i organa jedinica lokalnih samouprava i javnih preduzeća u vezi sa unapređenjem položaja Roma i Romkinja.

Juče, 23.marta u Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavljena je Nacionalna platforma za integraciju Roma u Srbiji.

Predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao je da su u prethodnom periodu parlament, odbori i poslanici posvetili dosta pažnje unapređenju položaja Roma, kroz zakonodavnu aktivnost i preko drugih formi rada.

"Jedno od brojnih javnih slušanja koje smo organizovali u parlamentu u proteklom sazivu bilo je posvećeno upravo položaju Roma u Srbiji i načinima na koji država i društvo mogu još više da se angažuju po tom pitanju", naveo je Dačić.

U uvodnom delu obraćanja govorili su predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Dalibor Nakić, dok su Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja predstavili državni sekretar Ninoslav Jovanović i stručni saradnik, Ivana Koprivica.

Predsednik Nakić je u svom obraćanju istakao važnost usvojene i revidirane Strategije i izrazio očekivanje da će i Akcioni plan biti uskoro izrađen i usvojen.
U daljem toku izlaganja, napomenuo je značaj i zahvalnost Vladi Srbije i predsednici Vlade na izuzetnoj posvećenosti inkluziji Roma, kao i što je predsednica Brnabić na čelu Koordinacionog tela za praćenje implementacije Strategije.
Kao nadisperzivnijoj nacionalnoj manjini u Srbiji, romskom stanovništvu je vaoma važna uključenost Lokalnih samouprava u implementaciji Strategije, pa je Nacionalni savet na vreme prepoznao tu činjenicu i obišao 85 gradova i opština, odnosno više od 250 romskih naselja.
Nakić je pozvao sve državne i međunarodne institucije da iskoriste potencijale romskog stanovništva kao dragoceni ljudski i radno sposobni resurs, jer smo nalmlađa nacija u Srbiji kojoj je prosečna starost 28,3 godine.
Na kraju je zaključio "Svesni smo da samo ekonomski jaka i politički stabilna Srbija može mnogo više uraditi na zaštiti prava i sloboda svih građana, pa i nas Roma i, zato ćemo se uvek truditi da damo naš doprinos njenom jačanju i razvoju, jer je to i naša zemlja, zemlja naših predaka i naše dece. Siguran sam da će budućnost naše dece u našoj divnoj Srbiji biti srećna".

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

21. mart – Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije

Rasna diskriminacija podrazumeva bilo kakvo pravljenje razlika na osnovu rase, boje kože, porekla (porodičnog, nacionalnog) i može se javiti u različitim vidovima, od negiranja prava pojedinaca na ravnopravno postupanje, do podsticanja etničke mržnje. Ovakvo postupanje ima ozbiljne negativne posledice na život svakog pojedinca i čitave zajednice.

Diskriminacija može da bude zasnovana na polu, verskom ili nacionalnom identitetu, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, političkom uverenju, socio-ekonomskom statusu i slično.

Prisutnost diskrimacije u našem društvu je prepoznata i delom dolazi i od odnosa roditelja i okoline prema ovom pitanju.

Važno je podsetiti da su za kvalitetan emotivni i društveni život važni školovanje i jednake mogućnosti za svako dete i svaku mladu osobu.

Zašto se obeležava 21. mart?

Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije obeležava se svake godine na dan kada je policija u Sharpevilleu u Južnoj Africi otvorila vatru i ubila 69 ljudi na mirnim demonstracijama protiv apartheida “donošenje zakona” 1960. godine. Bilo je još 180 povrieđenih. Generalna skupština je 1979. godine usvojila program aktivnosti i odlučila da se svake godine organizuje nedelja solidarnosti sa narodima koji se bore protiv rasizma i rasne diskriminacije, počevši od 21. marta.Tako UNITED svake godine koordinira Evropskom sedmicom akcije protiv rasizma. Svrha nije samo prisećanje na žrtve i izgubljene živote, već i zalaganje protiv rastućeg nacionalizma i ksenofobije koji su ostali prisutni od ovoga masakra.

Iako su danas zaista u borbi protiv rasizma uključeni mnogi pokreti, organizacije, pojedinci, opet svako od nas treba da se zapita, da li je to sve dovoljno za potpuno eliminisanje rasizma. Jer, opet ima onih koji još pate od nepravde i stigme koju savremeni rasizam donosi, a čovek to okom često i ne vidi. Koliko mi svi još trebamo uložiti napora u izgradnji pravednijeg sveta i da li smo dovoljno svesni ludosti rasnih-pseudo teorija?

Romi žrtve rasizma!!!

Svedoci smo nedavnih vesti, izjava pojedinaca, kao širenja rasne mržnje prema Romima kako putem štampanih, tako i preko elektronskih medija i društvenih mreža. Nažalost tekst Marka Vidojkovića u dnevnom listu "Danas", samo je jedan od mnogih, koji podstiče na otvoren način diskriminaciju, mržnju i nasilje zbog nacionalne pripadnosti, boje kože, zdravstvenog stanja, imovnog stanja i ostalog što predstavlja govor mržnje. Lažnim izveštavanjem i neutemeljenom generalizacijom jača se postojeći ekstremno desničarski narativ protiv Roma koji za cilj ima širenje mržnje i nasilje.

Rezultat sistemskog rasizma prema Romima doveo je do smrti Roma u gradu Teplice, Češka. Češka policija pokušala je da ceo slučaj osmisli kao legitimnu silu dok je Rom bio pod uticajem supstanci koje izazivaju zavisnost i prekršio zakon. Prema policijskom saopštenju, razlog za smrt pritvorenika bila je upotreba narkotika.

Napad na bračni par Roma u autobusu na beogradskoj liniji 704 iza koga stoji srednjoškolac, samo je jedan u nizu napada za koje su najverovatnije odgovorni članovi skinhedsa, grupe u javnosti poznate po svojoj netrpeljivosti prema pripadnicima romske nacionalnosti. Koliko članovi ove grupe mogu da budu brutalni u svojoj nameri da iskažu rasnu i nacionalnu netrpeljivost govori veliki broj napada na Rome, od kojih je nekoliko završeno ubistvom.

Da se ne zaboravi

18. oktobra 1997. godine oko 21 čas u Beogradskoj ulici u Beogradu pripadnici skinsa nasmrt pretukli 13-godišnjeg Dušana Jovanovića. Tog dana mali Dušan je napadnuti dok je išao u prodavnicu da kupi flašu „koka-kole“. Ćelavi momci u crnom napali su ga sa leđa, bacili na beton i martinkama, koje su inače zaštitni znak ove grupe, udarali u stomak, rebra i glavu. Ni to im nije bilo dovoljno pa je jedan od huligana odvalio komad oluka i njime tukao dečaka. Mališan je do smrti grčevito u ruci držao novac za sok.

10. februara 2001. godine je prvi put u SRJ napad grupe "Skinheadsa" na Rome okarakterisan kao "krivično delo motivisano rasnom mržnjom". Iako je Model zakona o zabrani diskriminacije iste godine ušao u skupštinsku proceduru, usvojen je tek 2009. godine.

I pored toga, rasna diskriminacija i napadi na Rome su sve učestaliji.

Na zahtev čitalaca u narednom periodu izveštavaćemo o temama za koje su čitaoci glasali u anketi.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Značaj obuka u zapošljavanju mladih

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji se zasniva na međunarodnim aktima i nacionalnom propisima koji se odnose na oblasti obuhvaćene ovim dokumentom, kao što su pravda i zaštita ljudskih i manjinskih prava, uključivanje i jednakost Roma i Romkinja u društvo, jednakost i nediskriminacija, obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje, socijalna zaštita i građanski status.

„Opšti cilj Strategije je unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva“, navela je Vlada.

Jedna od prioritetnih oblasti kojom se bavi Strategija je zapošljavanje.

Opšti utisak je da je zapošljavanje upravo oblast u kojoj se najmanje napredovalo i prethodnoj deceniji, a da se u obrazovanju vide značajni pomaci. Romska zajednica je višestruko napredovala tako da sad ima mnogo veći broj obrazovanih Roma i Romkinja svih obrazovnih struktura.

Najveći problem za mlade i obrazovane Rome i Romkinje sada je zapošljavanje. Mnogi su, uprkos fakultetskoj diplomi prinuđeni da obavljaju nisko plaćene poslove. Neki poslodavci i dalje ne žele da zapošljavaju mlade Rome i Romkinje upravo zbog njihove nacionalne pripadnosti, ali su sada mnogo obzirniji i vode računa da ne diskriminišu javno nego skriveno kako ne bi snosili posledice.

Postoji kvota za zapošljavanje Roma i Romkinja u javnim institucijama ali se po našim saznanjima ne primenjuje u velikoj meri.

Korak ka boljoj zapošljivosti mladih jeste Voždovački forum „Značaj obuka u zapošljavanju mladih“ koji je održan danas na inicijativu Opštine Voždovac u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Na forumu su između ostalih učestvovali Ilija Stojanović ispred Centra "Novi Svet" i Slavica Vasić ispred Romskog ženskog centra "Bibija", dugogodišnji borci za romska prava i predstavnici romskog civilnog sektora na ovoj opštini.

Moderator Foruma narodni poslanik Vuk Mirčetić pohvalio je ideju da se mladima predoče mogućnosti koje su pred njima, ali i da postoji problem jer veliki broj mladih nije zainteresovan da učestvuje u aktivnostima koje su im namenjene. On je naglasio da su inkluzivnost sa jedne a diskriminacija sa druge strane jedan od uzroka njihove nezainteresovanosti i da na tome treba raditi.

Na Forumu je zaključeno da je važno povezivanje institucija i razmena iskustva i prakse, kao i da se mladima omogući sticanje veština za 21 vek. Dogovoreno je da se pripremi konkretan predlog projekta kako ova ideja ne bi ostala na nivou inicijative, sa čime su se učesnici Foruma složili.

Pozdravljamo ovakve inicijative i nadamo se povećanju broja mladih Roma i Romkinja kroz programe koje sprovodi Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Prava i izazovi manjina

Saglasno sa mnogim istraživanjima Romi su nacionalna manjina za koju se vezuje najviša socijalna distanca. Godinama unazad postoje duboko ukorenjene predrasude o ovom narodu, pa se tako oni nalaze na marginama svih dešavanja.

Neki od izazova sa kojima se Romi svakodnevno susreću, pored diskriminacije u velikoj meri, jesu siromaštvo, nedovoljno ili uskraćeno obrazovanje, nezaposlenost, kao i mnogi drugi faktori koji odaju nepovoljnom slikom ovog društva.

Između ostalog, veliki problem predstavlja tačan broj Roma. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 147.604 Roma, ali prema nezvaničnim studijama i podacima nevalidnih organizacija ovaj broj bi trebao biti 3 do 4 puta veći.

Zapravo, tačan broj je teško utvrditi, jer popriličan procenat građana romske nacionalne manjine ne želi da se izjasni o svojoj nacionalnosti. Takođe, mnogi Romi nemaju stalna prebivališta, niti kakav validan dokument.

Romi su slobodan narod, veselog duha, kojeg nažalost prate razni stereotipi i predrasude od njihovog najranijeg detinjstva, tako da kasnije postoje veliki problemi kako bi se uklopili i adaptirali u „normalan“ život.

U nekim zemljama Romi su deset puta siromašniji od većinskog stanovništva. Glavna problematika toga jeste zapošljavanje. Veliki broj (50.000 – 60.000) radi neformalno, kao sakupljači sekundarnih sirovina i nemaju nikakve privilegije, niti beneficije, već su prosto nevidljivi.

Jako mali broj pripadnika romske nacionalne manjine ima posao za stalno, a još manji broj radi u državnim upravama, kao i mestima gde su odlučuje o njihovoj sudbini.

Što se tiče obrazovanja, sam socijalni i ekonomski status im ne dozvoljava da budu jednaki sa ostalim pripadnicima većinskog stanovništva. Neki od najvećih problema koje prate Rome u obrazovanju jeste pogrešan pogled roditelja na školstvo, nedovoljno poznavanje jezika, odbačenost od druge dece, nesređena dokumentacija itd.

Čak 15% Roma u Srbiji je nepismeno, među kojima dve trećine predstavljaju žene.

Neophodno je osposobljavanje i osamostaljenje romskih porodica na život bez diskriminacije.

Postoje mnoge afirmativne mere, kao i mere prekvalifikacija, koje predstavljaju izlaz iz začaranog kruga siromaštva, kao i aktivno uključenje Roma u društvene tokove. Takodje, državni organi preduzimaju mnoge mere kako bi poboljšali društveno-ekonomski položaj romske populacije.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

NEĆU RUŽU HOĆU RAVNOPRAVNOST-

MLADE I USPEŠNE

Zahvaljujemo se našoj čitateljki da tekstu koji je poslala i prenosimo ga u celosti.

Da li nekad skuvate kafu, sednete i onda se zapitate koja je naša uloga? Svako od nas ima različito viđanje uspeha, a ono što nikada ne smemo zaboraviti jeste da smo svi mi ljudi, mali naspram svega što se od nas očekuje.

Kome ste zahvalni što ste tu gde jeste? Ko je glavni krivac Vašeg postojanja? Ko u Vašem životu predstavlja mirnu luku i osobu čija će reč ili zagrljaj stati na put svim problemima?

Odgovor većine je identičan – žena! Žena u svakom smislu te reči. Žena kao majka, ćerka, supruga, devojka ili drugarica. One su se uvek borile za postizanjem moći zarad dobra svih nas.

A šta Vam prvo padne na pamet kada pomislite na Romkinje? Većina odgovora je bila slična, poput ranih brakova, ranog rađanja dece i dvostruke diskriminacije, zatim romantizovane verzije gde je žena slobodna i raspevana, a takođe i žene domaćice kojoj je jedini zadatak briga o porodici, kuvanje i čišćenje.

Međutim, jedan odgovor me je potpuno iznenadio. Glasio je krako i jasno – uspeh! Bila sam pomalo skeptična kada sam to čula, zvučalo mi je potpuno otkačeno, jer je u moru sličnih odgovora, ovaj bio jedinstven.

Razmislila sam malo, a nedugo zatim shvatila da je upravo ta jedna reč, od pet slova nešto što treba svakodnevno da nas motiviše. Kod Romkinja se uspeh ogleda u njihovoj požrtvovanosti, takođe uspeh kao napredak u odnosu na ono gde su nekad bile, gde su sad i gde će biti i uspeh u vidu visokoobrazovanih, emancipovanih mladih žena.

Za Romkinje je oduvek bio vezan jako težak položaj i za njih su bila rezervisana najteža zanimanja, zadnje klupe u školama i nisu imale gotovo nikakva prava. Dolaskom mlađe generacije, kao i uvođenjem afirmativnih mera njihov položaj se drastično menja na bolje.

Po mom mišljenju, postoje ogromna vrata koja stoje na put Romkinjama, ona su sinonim za diskriminaciju i predrasude, a ključ koji ih otvara treba da tražimo u obrazovanju.

Ja sam Maja Simić, imam 19. godina, završila sam XIII beogradsku gimnaziju, a sada sam brucoš na Fakultetu političkih nauka. Bila sam jako mala kada sam shvatila da je položaj romskenacionalne manjine, kojoj i sama pripadam, loš, pogotovo kada se osvrnem na sliku žena u njoj.

Odrastanjem i školovanjem razumela sam, u ostalom i sama se uverila, da je obrazovanje jako važno za svakog od nas. Između ostalog, podrška porodice je nešto što me je dodatno motivisalo da nastavim dalje. Uvek su mi pružili vetar u ledja i govorili da svaka naredna generacija mora napredovati.

Prošla sam razne projekte, obuke i seminare, a najveći utisak na mene ostavili su UNICEF-ov projekat „Detinjstvo, ne brak“, kao i program „Sto za budućnost“ gde sam upoznala sjajne mlade devojke, koje kao i ja, do svog mesta pod suncem dolaze putem obrazovanja.

One su u mojim očima uveliko uspešne jer su uspele da se izbore protiv svih predrasuda. Iako su jako mlade, shvatile su važnost prenošenja reči, pa i dela na druge ljude. Zrače jednom pozitivnom energijom i upravo zbog toga pravi primer Romkinja trebamo tražiti u mladim, emancipovanim i školovanim devojkama kojih imamo sve više.

Nadam se da prave vrednosti nikad neće izaći iz mode, a da će doprinos u svakoj sferi biti uspešna.

Ustajte Romi! – Ushten Romale!

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Sto za budućnost

Ovaj vikend uspešno je sproveden dvodnevni seminar u Vrdniku. Ovom seminaru prisustvovalo je 25 romskih aktivistkinja

Kancelarija za inkluziju Roma u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sproveli su prvi modulu Seminara o ženskom aktivizmu.
Seminar je organizovan od 25. i 27. februara 2022. godine u Vrdniku.

Kancelarija za inkluziju Roma Vojvodine realizuje projekat „100 ZA BUDUĆNOST“ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i partnerima na projektu Centar za razvoj romske zajednice"Amaro Drom", finasiran od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Opšti cilj projekata usmeren je na osnaživanje Romkinja za aktivno učešće u društvu. Aktivnosti su usmerene na povećanje veština i znanja Romkinja da postanu aktivistkinje u svojim zajednicama i učestvuju u kreiranju lokalnih i nacionalnih politika koje su usmerene na Rome/Romkinje, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravstvena zaštita, ljudska prava, diskriminaciju i mere socijalne politike, program razvoja zajednice i lokalne usluge i aktivno učešće u svojim zajednicima i šire.
Projekat će unaprediti saradnju i razvijati partnerstva među Romkinjama, organizacijama i državnim institucijama relevantnim za ljudska prava i rodnu ravnopravnost kroz edukativne sesije, interakciju i razmenu njihovih iskustava, izazova i mogućih rešenja.

Ova grupa je predstavljala treću od planiranih 4 grupa koju čine po 25 žena, romskih aktivistkinja koje će proći po dva modula kroz koje će biti osnažene za uspešan rad u zajednici.

Predavaći su bili: Gordana Čomić - ministarka za Ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,

Veljko Kajtazi- Saborski zastupnik za nacionalne manjine, Republika Hrvatska

Marina Ševkušić- članica Savjetodavnog tijela UN za prava žena, BIH

Dr. Slavica Denić Novi Sad

Željka Avramović Godić- direktorka Centra za socijalni rad

Branko Tepavac- dr. spec. stomatologije

Direktorka Kancelarije za inkluziju Roma APV , Ljiljana Mihajlović prisustvovala je svim radionicama i navela je da je ovakav tip programa jako važan za romsku zajednicu u Srbiji s obzirom da su aktivistkinje koje su obuhvaćene programom sa teritorije cele Srbije a ne samo iz Vojvodine.

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Moja budućnost je obrazovanje

Elmedina je imala 13 godina kada je prisustvovala sceni koja je uticala na njen život.

„Kod nas su došli neki ljudi sedeli, i dogovorili se sa mojim ocem da se moja sestra venča sa njihovim sinom“, priseća se slike od pre par godina. Slike koja se u romskim naseljima često viđa: „Moji roditelji su pitao moju sestru da li hoće da se uda. Ona je iz straha pristala ali ja znam da nije htela “

Elmedinina sestra imala je tada samo 14 godina. Ubrzo posle toga bila je veridbaa nakon par meseci stupila je u brak. Devojčicu su ljudi, koje je tek upoznala, odveli u Nemačku. Nije prošlo mnogo, suočila se i sa nasiljem i mnogim problemima u porodici. Pričala je kako po ceo dan čisti i služi mnogobrojnu porodicu i kako je umorna, navodi Elmedina.“Mnogo je smršala i žali se da je nesrećna”

„Ja ne želim takav život! da odem kod neke nepoznate porodice i da ih služim, da odem daleko od svojih, sama… neću!“, odlučno izgovara Elmedina. „Hoću da idem u školu, hoću da nađem posao. Želela bih da postanem frizerka i šminkerka… Želim da zaradim novac i odem na more..”

Podrška Elmedini da osvari svoje snove je veoma važna. On atvrdi da u školi ima podršku pedagoškog asistenta I u učenju I u savetima.

Mnogim devojčicama koje se nalaze u sličnoj situaciji neophodna je podrška roditelja, škole, pedagoškog asistenta i prijatelja.

Elmedina želi da upiše školu za negu lepote. Htela bi da to bude njen poziv.

Ova šesnaestogodišnjakinja vredno završava osmi razred i radi na pripremnoj nastavi za malu maturu, koja je uskoro očekuje. Školovanje želi da nastavi u „Školi za negu lepote“.

Samouvereno kaže da će jednog dana imati svoj salon lepote .

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Realizovane radionice na temu ranih brakova

U Osnovnoj školi “Jovan Cvijić“ u Beogradu realizovane su radionice sa devojčicama uzrasta od 13 do 15 godina, na temu ranih brakova. Potreba za rad na ovu temu javila se na osnovu čestih pojava ugovorenih i ranih brakova u romskim naseljima. Od strane nastavnika, učitelja pp službe škele,primećena je potreba za osvešćivanjem roditelja i devojčica koje se nalaze u riziku o dove štetne pojave.

U školi je održano je ukupno četiri radionica sa temama :

Šta je rani brak?

Rana udaja nije deo romske kululture

Obrazovanje je moja budućnost

Jedan dan u životu žene i muškarca

Realizovao ih je pedagoški asistent,a prisustvovalo između 6 i 8 devojčica uzrasta od 13 do 15 godina. One su govorile o tome šta bi volele da budu kad porastu, o ranim brakovima u njihovoj zajednici i iskustvima . Govorile su o tome vrlo otvoreno. Rekle su da se devojčice u njihovoj zajednici rano udaju jer je kod njih to tako. Mišljenja su ipak bila podeljena. Ispričale su nam nekoliko primera iz njihove sredine o ranim ugovorenim brakovima i kako su te mlade devojke prošle krozte situacije. One su svesne da rana udaja nije baš dobra i da je bolje za njih da idu školu. Takođe su svesne da se ta štetna pojava dešava u njihovoj zajednici. Devojčice iz grupe surekle da one ne žele da se udaju rano i da imaju podršku roditelja usvojoj odluci. Žele da se školuju i zaposle.

Na jednoj od radionici se putem vibera uključila devojkaRomkinja, koja je medicinska sestra, zaposlena. Ona je ispričala svoje iskustvo tokom školovanja i traženja posla. Navela je dosta pozitivnih primera iz svog života. Devojke su je pitale kako je postala medicinska setra, da li je to težak posao i kakav je put prošla. Dve devojke su rekle da bi želele da postanu medicinske sestre.

Na sledećoj radionici smo pokazali postere sa decom koja prosei postere sa decomkoja idu u školu i koja su nasmejana. Razgovaralismo o tome koja su deca srećnija.Napravili smo poređenje.

Najveću važnost smo dali priči o obrazovanju o uticaju obrazovanja na ranu udaju. Devojke su rekle da je važnoda završeosnovnu školu. rekle su i da mnoge devojčice prekinu školu zbog udaje. One bi voleleda završe srednju školu ali kažu da nisu sigurne da će njihovi roditelji imati uslove…

O udaji su imale jasne stavove. Ne žele rano da stupe u brak. Rekle su da žele da imaju momka aline i da se udaju pre osamnaeste godine. Jedna devočica iz grupe je ispričalasvoje loše iskustvo predgrupom. Njena rođena sestra se svojevoljno udala sa 14 godinai tamo je doživljavala nasilje. Vratila se kući nakon 3 meseca. Savetovala je ostale devojke da ne rade takve stavari.

Nakon toga na radionicu se putem vibera uključila devojka Romkinja, koja je završila fakultet, zaposlilanakon toga se udala. Ona je ispričala svoj pozitivan primer . Devojke su je pitale da li je fakultet težak, koliko je imala godina kad se udala i rodila bebu i slično.

Devojčice su biile su oduševljene njenim iskustvom.

Na zahtev čitalaca u narednom periodu izveštavaćemo o temama za koje su čitaoci glasali u anketi.

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Na zahtev čitalaca u narednom periodu izveštavaćemo o temama za koje su čitaoci glasali u anketi.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Mladi Romi u politici

U Republici Srbiji registrovano je više desetina političkih organizacija među kojima I nekoliko romskih.

Po nezvaničnim informacijama na poslednjim izborima svoje pravo da biraju iskoristilo je više od150 000 Roma i Romkinja a među njima oko 50 000 mladih.

Mladi Romi kao pokretačka snaga romske zajednice jesu oni koji moraju da donesu dugo očekivane promene I osiguraju napredak I razvoj za buduće generacije. Ovako velika očekivanja postavljena pred mlade ljude od njih samih zahtevaju da se oni pozicioniraju u sve slojeve našeg društva a naručito u političke partije koje će danas sutra biti na pozicijama donosioca odluka u celom društvu.

Uzimajući u obzir da su političke organizacije put kojim mladi Romi moraju proći kako bi došli do svog cilja moramo sagledati trenutno stanje I polozaj mladih Roma u političkim partijama I njihov uticaj na rad istih.

Najveće I najmasovnije političke organizacije svakako okupljaju I najveći broj mladih Roma u svojim redovima. Od oko 50 000 mladih koji su glasali na poslednjim izborima jedva da je nešto više od 1000 njih politički aktivno I da se uključeni u rad političkih organizacija. Od tog broja 95% nalazi se na najnizem lokalnom nivou stranačkih organa ili su samo članovi bez funkcija I uticaja na odluke u stranci.Ovi mladi Romi najčešće su oni koji obilaze romska naselja pred same izbore, distribuiraju stranačke materijale I u najboljem slučaju jesu stranački aktivisti koji imaju samo informacije o radu I odlukama koje mogu da prenesu u svoju zajednicu.

Oko 3% mladih Roma politički aktivnih najčešće svoj politički angažman završi mešu članovima opštinskih odbora gde imaju pravo I priliku da daju svoj glas I doprinos ali iako na ovaj način utiču na određene odluke nisu neposredno oni koji ih donose I odlučuju o njihovom obimu.

Preostalih 2% mladih Roma I Romkinja koju su politički aktivni jesu članovi romskih političkih organizacija. U ovim organizacija mladi Romi jesu zastupljemi u skoro svim strukturama od lokalnih aktivista preko članova mesnih I opštinskih odbora do članovo izvršnih I glavnih odbora organizacija. Ovakva zastupljenost bi trebalo da predstavlja situaciju u kojoj mladi Romi jesu oni koji utiču na rad organizacije pa samim tim I imaju bitan uticaj na donošenje odluka I rad organizacije. Nazalost to nije slučaj u praksi. Mladi Romi su I ovde zapravo samo slovo na papiru I namaju realan uticaj ni moć koju bi iskoristili na rad političke organizacije pa samim tim ni na procese I odluke koji se tiču romske zajednice.

Pored ovoga pravi paradoks predstavlja I činjenica da najmanje mladih Roma I Romkinja uzima učešće u rad romskih političkih organizacija iako su u njima nešto bolje pozicionirani. Razloge ovog paradoksa treba traziti u slabom uticaju romskih organizacija u sveukupnom društvu, patrijarhatu koji vlada u njima ali I ne poverenju u iskren odnos I namerestarijih I iskusnijih roskih političara prema mladim Romima I Romkinjama.

Na osnovu svega izrečenog slobodni smo zaključiti da je politička participacija mladih Roma I Romkinja izuzetno važnja za razvoj I napredak celokupnog romskog društva ali da je ona I dalje na jako niskom nivou I da mladi I dalje ili nisi prihvačeni u dovoljnoj meri ili da ih političke organizacije koriste samo kao energiju za realizaciju svojih aktivnosti a nikako kao inicijatore I donosioce odluka kojima se podstiču pozitivne promene u romskoj zajednici pa samim tim I u celom društvu.

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Pružanje mogućnosti za ekonomsku reintegraciju Romkinja koje su preživele nasilje

U okviriru projekta “Pružanje mogućnosti za ekonomsku reintegraciju Romkinja koje su preživele nasilje”, koji je podržao UN WOMEN, Bibija - Romski Ženski centar, realiovala je set radionica o preoznavanju I sprečavanju porodičnognasilja. Radionice su realizovane u četiri beogradska romska naselja na teritorijama opština Palilula I Čukarica. Na radiomicam je učestvovalo preko 40 Romkinja.

Grupa od dvadeset žena iz četiri beogradska romska naselja, izabrana je danakon odrađenih radionica o nasilju pohađa kurs za stručno osposobljavanje. Svaka od njih je preživela neki oblik porodičnog nasilja. Žene su upisane na kurseve po želji. Oko izbora zanimanja i pripreme za upis, polaznicesu imale podršku mentora.

Za svaku ženu koja pohađa obuku, razrađen je individualni plan podrške. Od strane mentora, svaka polaznica dobija neophodnu podršku u toku pohađanja obuke i nakon završetka. Izabrana zanimanja obezbeđuju rad od kuće i započinjanje malog sopstvenog biznisa. Najčešća izabranazanimanja su profesionalni šminker, pedikir i manikir , frizer i knjigovotstvo.

Projekat ekonomske reintegracije podržao UN WOMEN.

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Dostupno i kvalitetno obrazovanje za devojčice i dečake Rome

Realizacija projekta „Dostupno i kvalitetno obrazovanje za devojčice i dečake Rome“ u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“,pokazao se veoma korisnimI značajnim. Aktivnosti projekta se sprovode I primenjuju u radu sa decom I nakon završetka projekta.

Poseban cilj projektaje rad sa majkama učenika korisnka projekta. Projekat se realizovao 2018/2019 i 2019/ 2020 školske godine uz podršku Centra za interaktivnu pedagogiju, a sprovođenje aktivnosti i podrške učenicima i roditeljima nastavnjeno je i nakon podrške CIP-a.Sagledajući potrebe romske zajednice i njihove probleme koji ih neprestano drže u začaranom krugu bede i siromaštva, zaključili smo da je rad sa majkama ključan u ovom problemu. One su bitne kako bi podstakli i podržali svoj decu, naročito devojčice da se školuju i na taj način izbegnu rane brakove i tako promene svoj život.

Obe faze realizacije projekta imale su jasne i definisane ciljeve koji su se odnosili na direktan rad sa roditeljima.Od aprila 2018. godine, do decembra 2019. godine,pedagoški asistent i psiholog škole su realizovale radionice sa majkama. Ukupno je održano 19 radionica ( 16 u prvoj fazi i 3 radionice u drugoj fazi projekta, 2019/2020).

Obrađeno je 16 različitih tema, tri teme si ponovljene u drugoj fazi. Teme koje smoobrađivali su veoma bitne za majke i podsticanje da shvate važnost obrazovanja. Služili smo se priručnikom za realizaciju radionica, a obrađivane teme su sledeće:

1.Porodične vrednosti

2.Važnost ranog razvoja

3.Svako dete je posebno

4.Uloga roditelja u motivisanje dece za obtrazovanje

5.Uloge i odnosi u porodici

6.Rodne uloge

7.Kakoodvajamo devojčice a kako dečake?

8.Zašto je škola važnaa

9.Saradnja porodice i obrazovne institucije

Radionicama je prisustvovalo između 10 i 11 majki.Jedan od izazova bio je kontinuitet u radu. Zbog prevelikih obaveza, majke ponekad nisu bile u mogoćnosti da dolaze u školu na radionice. Da bi održali kontinuitet rada, mi smo odlazili kod njih u naselje i sprovodili radionice u kućama učesnika. Ovaj metod rada se pokazao uspešnima. Na ovaj način je prevaziđen ovaj izazov.

Neke od zapaženih pozitivnih promena kod roditelja su odnos prema deci i načinkomunikacije. Radionicama je ukazano na važnost otvorene i iskrene komunikacije sa decom, posebno sa devojčicama. Sa majkama su igrane igrice o komunkaciji i osećanjima.

Neki od odgovora koje su majke davale su:“Želim da moje dete bude lekar“, „ ja želim da moja ćerka bude frizerka“.

U radu sa roditeljima doprineto je unapređenju socijalne inkluzije i povećanjumogućnostiobrazovanja za najugroženije grupe učenika i njihovih porodica.

Dvadeset majki je kroz radionice osnaženo za pružanje podrške svojoj deci u obrazovanju.

Na jednoj od radionica majke su upitane štasveutiče na život žena i muškaraca u njihovoj zajednici i koje su to poruke.

Rekle su da su to one poruke koje su različite za devojčice i dečake.Jedna mama je rekla

„ One uglavnom imaju loše posledice. Ako žena ne želi da se uda i rađa decu odmah bude osuđena a to nije dobro. Onda se ona uda na silu i bude nesrećna ceo život. To važi i za muškarce. Ako neko ne želi da bude nasilan i grub, zajednica ga odmah vređa..“ Ovaj odgovor je bio zabeležen kao najzanimljiviji i nekako daje odgovore na mnoga pitanja i nedoumice. Zapaženo je da osuđivanje zajednice ima veliki uticaj na njihove živote. Jedna majka je rekla: “Mnogi od nas žive jako nesrećnim životom upravo zbog tih pravila.“ . Nekoliko majki je reklo da svoje ćerke neće udati rano jer se tako uništava jedno detinjstvo i jedan život.

Na zahtev čitalaca u narednom periodu izveštavaćemo o temama za koje su čitaoci glasali u anketi..

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Medijski sadržaj koji sledi nastao je na osnovu odabira tema od strane građana.

Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova osnovana je U februaru 2019. godine na inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i UNICEF -a.

Koalicija predstavlja zajednicu pojedinaca, institucija i organizacija koje zajedno rade na pružanju podrške za promenu ove prakse, naročito devojčicama da donose vlastite bezbedne izbore o životu i budućnosti, kao i na osnaživanju žena i muškaraca, roditelja, kao i budućih roditelja, da menjaju postojeću praksu dečijih brakova.

Svoj rad koalicija je usmerila na skretanje pažnje profesionalaca i šire javnosti na problem dečijih brakova. Rad koalicije je vidljiv i zajednički efektivno pristupa suzbijanju prakse dečijih brakova i jača međusektorsku saradnju.

Ona broji 40 članica, institucija organizacija civilnog društva. Institucije koje su članice koalicije bave se dečjim pravima, ljudskim i manjinskim pravima, rodnom ravnopravnošću, obrazovanjem, zdravstvom, podrškom porodici, socijalnom zaštitom. Koalicija je uspostavila dve podgrupe čiji je zadatak adresiranje dve strateški važne tematske oblasti, a to su podgrupa za unapređenje sistemsko-normativnog okvira u odgovoru na dečiji brak i podgrupa za saradnju sa medijima. Cilj podgrupe za normativno sistemske promene jeste uticaj na institucije i promene zakona. Cilj podgrupe za medije je promocija rada Koalicije i da obe podgrupe učine vidljivijima, kao i predstavljanje problema javnosti kroz medije i komunikaciju o temi dečijih brakova.

Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova predstavila je nacrt modela za izmenu Porodičnog zakona i u okviru njega, određenih odredaba:

• -Predloženo je da je u okviru Porodičnog zakona ključno je da se uvede zabrana sklapanja braka za osobe mlađe od 18 god. bez izuzetka.
• -Inicijativa za izmenu i dopunu člana 38 Porodičnog zakona, gde je preporuka da se vodi računa i o detetu i da se ono stavi u fokus,
• -Inicijativa za izmenu i dopunu člana 81 stav 2, Porodičnog zakona, gde je preporuka da se predloženom izmenom stava 2 ovog člana, u razloge za potpuno lišenje roditeljskog prava, uvedu i ponašanja roditelja kojima se omogućava dečiji, rani i prinudni brak, ili se dete na to navodi ili prinuđuje.
• -Inicijativa za izmenu i dopunu člana 197 stav 2, Porodičnog zakona, preporuka je da se dečiji prinudni brak tretira kao nasilje u porodici.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Stipendiranje polaznika iz romske zajednice za pohađanje obuke iz IT sektora i novinarstva

Romska inicijativa za održivi razvoj u saradnji sa Medjunarodnim institutom za romološke studije koji je zahvaljujući fakultetu ,,Megatrend” iz Beograda omogućio stipendiranje polaznika iz romske zajednice za pohađanje obuke iz IT sektora i novinarstva sa ciljem stvaranja određenih kadrova za osposobljavanje u ovim branšama. Akreditovani sertifikati, stipendije tokom pohađanja stručnog usavršavanja kao i mogućnost zaposlenja nakon završenih studija u zemlji i inostranstvu.

Ovaj podvig podržalo je i Ministarstvo obrazovanja RS, Nacionalni Savet Roma kao i mnoge druge institucije i međunarodne organizacije i univerziteti. Ovu ideju pokrenuo je Predsednik World Roma Organization gdin Jovan Damjanović koji je sebe nesebično dao ovoj inicijativi, a podržao je i Predsednik Nacionalni Savet Roma Srbije gdin Dalibor Nakic . Menadžer za upis studenata iz Beograda je Milorad Popović kome se možete obratiti za sve potrebne informacije, kao i poslati prijave na br. 0606471199 ili na email rizorbg@yahoo.com

Potrebna dokumentacija za upis: Ime i prezime, adresa, datum rođenja, email, kontakt telefon kao i završeno obrazovanje. Upis je u toku, očekujemo Vaše prijave!

.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

U okviru zajedničke akcije u tri države, u pet gradova, postavljen je peščani sat ispred institucija kojima je ovom akcijom poručeno da neodgovorno rade svoj posao. Skulptura ima za cilj da služi kao simbolički podsetnik i opomena da su institucije kojima se obraćaju žene odgovorne za živote žena, a da ženama ističe vreme.

Lokacije na kojima smo postavlile skulpture su:

Beograd – ispred Tužilaštva – lokacija, Katanićeva 15 eljeni i stikeri sa istim motivom
Vranje – ispred Tužilaštva u Kralja Stefana Prvovenčanog,eljeni i stikeri sa istim motivom
Sarajevo – ispred Parlamentarne skupštine BiH, na Trgu Bosne i Hercegovine
Podgorica ispred Vrhovnog državnog tužilaštva u ulici Slobode, dje su podijeljeni i stikeri sa istim motivom
Nikšić – ispred Centra za bezbjednost u ulici Ivana Milutinovića 6, dok su u Vlasotincu, Kotoru, Banja Luci i Mostaru podelile stikere sa istom porukom.

U 2021. godini, prema podacima prikupljenim iz medija u Srbiji ubijeno je 20, a u Crnoj Gori su ubijene dve žene. Svedoci smo da je prethodna godina bila godina kada su žene progovorile o nasilju koje trpe. U januaru je slučaj zlostavljanja učenica iz prestižne škole Miroslava Aleksića pokrenuo regionalnu lavinu anonimnih ispovjesti pod #NisamTražila koji nam je ukazao na rasprostranjenost seksualnog nasilja nad ženama u neslućenim razmjerama. U februaru su žene progovorile o ginekološko-akušerskom nasilju i načinu na koji smo tretirane u medicinskim ustanovama, dok je mart bio obeležen otkrivanjima Telegram grupa i nedozvoljenom deljenju privatnih fotografija, za koje se pokazalo da ne postoji adekvatan pravni odgovor. Dok su u junu ispovesti bivših polaznica Petnice, prestižnog istraživačkog centra u Srbiji, pokazale da se zlostavljanje žena i devojčica dešava u svim slojevima društva. Poslednji talas ispovesti pod #NisamPrijavila je došao kao konačno otrežnjenje, jer je javnosti u cielom regionu postalo bolno očigledno koliko sistem i institucije nisu tu za žene kada su im najpotrebniji. Žene ne veruju institucijama, a to se može promieniti samo promenom njihovog odnosa prema nama.

Ratifikacijom Istanbulske konvencije, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su se obavezale da neće učestvovati u bilo kom delu nasilja nad ženama i da će osigurat ida državne vlasti, tela, institucije i ostali subjekti koji postupaju u ime države deluju u skladu s ovom obavezom. Države imaju dužnu pažnju da spreče, istraže i kazne nasilje, a žrtvama da osiguraju naknadu štete.

Situacija je još gora kada se govori o ženama iz romske zajednice. Po istraživanju koje je sproveo Romski centar ,,Daje" više od dve trećine romkinja bilo je izloženo psihološkom nasilju bar jednom u toku života a isti procenat ima iskustvo fizičkog nasilja. Svaka četvrta Romkinja je najmanje jednom u toku života bila prinuđena na seksualni odnos.

Anketa je namenjena poboljšanju informisanja u Vašoj zajednici i potrebama razvoja lokalnih medija. Za potrebe svojih članica anketu sprovodi PU „Lokal Pres“ za potrebe projekta „LP medijska i razvojna laboratorija“, uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država i Kraljevske norveške ambasade u Beogradu.

Hvala Vam unapred na Vašem izdvojenom vremenu!
Vaše mišljenje nam je bitno!