Bilo bi nemoguće jednim potezom obuhvatiti sve aspekte romske istorije, kao i nadoknaditi ono što je propušteno. Kako se vremena menjaju, romske porodice su se adaptirale u danasnju, modernu porodicu, pa se zbog toga, i mnogih drugih okolnosti, o Romima ne stvara istorija kao pre. Svakako Romi važe za jednu od najmarginalizovanijih grupa I to je još jedan od razloga zašto je njihova istorija potisnuta od strane opšte, nacionalne I svetske istorije.
Romi su poreklom iz Indije, veruje se da su je napustili oko X veka. Na Balkan, konkretno u Srbiju, dolaze oko XIV veka. Danas ih ima u svakoj zemlji sveta. Razlog napuštanja Indije I dan danas važi za jedan od onih na koji niko nema konkretan odgovor. Postoje istraživanja od strane naučnika gde se govori o selidbi Roma ka zapadu kao jedna vrsta protivljenja islamskoj vojnoj ekspanziji, takođe navođeno je da su bili zatvorenici I zbog toga su bežali od stega države, ali I drugih ljudi. Sve ova istraživanja nisu relevantna, ali jedno je sigurno- Romi su bili nomadi.
Upravo zbog jedinostvenosti življenja nomadskim načinom života, to što nije postojala kultura stanovanja na jednom mestu ih je potpuno razlikovalo od drugih. Dok se danas većina okrenula sedelačkom režimu. Ređe, ali tamo gde je bilo moguće idalje se živi po starim, nomadskim principima. Nije merodavno, ali veruje se da je između Roma I većinskog stanovništva, baš zbog kulture stalnog kretanja, postojalo nepoverenje.
Još jedna polemika jeste oko naziva “Rom” što u prevodu sa romskog jezika znači čovek. Postoje prevodi na druge jezike, poput engleskog “Gipsy” ili španskog “Gitanos”. Jedno je sigurno, Romi sebe ne nazivaju “ciganima” I upotrebu ove reči smatraju veoma uvredljivom I pogrdnom.
Nažalost, bitno je napomenuti da su Romi najprogonjenija etnička grupa ikada. Nakon doseljavanja u Evropu, bili su meta mnogih osuda većinskog stanovništva. Govorilo se, ali I danas se govori, da su Romi lopovi, prosjaci, otmičari I da u svoje “redove” prihvataju sve one koji su društveno odbačeni.
Poznato je da su najveću odbačenost trpeli tokom Drugog svetskog rata, gde su zajedno sa Jevrejima stavljani u koncentracione logore. Zapravo prema Romima je stavljena tolika distanca, jer se idalje ne zna tačan broj Roma koji su stradali u logorima po čitavoj Evropi. Zatvorenike u logorima smrti ništa nije određivalo, sem broja I traka koje su nosili. Bili su tamo jer su različiti, nisu se uklapali u kalup društva, te je za Jevreje postojala žuta, za homoseksualce roza, a za Rome braon traka oko ruke. Te trake predstavljale su etiketu odbačenosti I nalepnicu zbog koje nisu društveno prihvatljivi.
Pošto Romi nemaju svoju državu, tj. Teritoriju gde su oni većinsko stanovništvo, nešto što ih sve povezuje jeste kultura. Kultura kroz tradiciju, mitove, muziku I religiju. Takođe, sve ih spaja zajednički jezik, zastava I himna. Ono po čemu se najviše razlikuju jeste njihova sloboda predstavljena kroz simbole.
Što se tiče tih simbola, tu su zastava i himna. Zastava upravo predstavlja direktan sinonim za slobodu svojim bojama, to su plava I zelena. Plava što u prevodu jeste vedro nebo, beskrajna prostranstva, i zelene koja označava zemlju i drum tj. put bez granica. Takodje na centru zastave postavljen je crveni točak što prikazuje nomadsku tradiciju neprestalnog kretanja. Zanimljivo je što pod romskom zastavom, nikada nije vođen nijedan rat.
Kada je u pitanju himna, postoje mnoge verzije o tome kako je ona nastala, dok je jedna od njih smeštena u period Drugog svetskog rata i govori o romskom čoveku koji je bio srećan i veseo, sve dok mu se život nije naprso promenio jer mu je porodica odvedena u logor, put sa kojeg se niko neće vratiti. Ogorčen svojom sudbinom, čovek piše tužnu pesmu namenjemu svim Romima širom sveta. U himni “Đelem, đelem” pisac kaže da stalno putuje I sreće sretne Rome, pita se odakle su I poziva ih da ustanu I da se ujedine.
Takođe, ružna etiketa koja od davnina prati Rome, jeste da su oni ograničeni samo kao zabavljači I muzičari, da su neobrazovani I jednostavno nesposobni za bilo koju vrstu posla koja uključuje nešto više od bavljenja sivom ekonomijom.
Romska muzika je, sa sigurnošću tvrdim, definitivno jedna od najcenjenijih I najinteresantnijih. Ali ne trebamo se ograničavati samo na tu delatnost. Pored velikog broja izvanrednih romskih muzičara, ne smemo izostaviti I druga polja na kojima su Romi ostavili svoj pečat.
Danas se borimo protiv anticiganizma I diskriminaciji prema Romima, ona je svakako smanjena kroz istoriju, ali je idalje prisutna u velikoj meri. Ne trebamo dozvoliti da nas naša stradanja iz prošlosti koče, ali se uvek trebamo sećati svojih predaka I istorije, jer nas je to oblikovalo da danas, kao narod, budemo tu gde jesmo. Nadam se da se istorija ne ponavlja, a da će buduće generacije mladih Roma I Romkinja, biti ponosni svojim poreklom I da će svojim uspesima pisati drugačiju romsku istoriju od ove koja je nama poznata. Da se neće stavljati etiketa na Rome, samo jer su drugačije boje kože, a da do nekih promena u društvu neće doći odbacivanjem, već naprotiv, asimilacijom I prihvatanjem različitosti.
Comments